Bašta potiče iz 19. veka kada je aristokratska porodica Ketani preuzela zemlje koje su vekovima bile napuštene u blizini Ninfe, grada koji je napušten još u srednjem veku. Grad koji je nekada imao 150 kuća i sedam crkava bio je stajalište za hodočasnike i trgovce na drevnom rimskom putu, ali je uništen građanskim ratom da bi potom postao utočište umetnika.
"Ninfa nije samo bašta, ona ima dugu kulturnu istoriju", rekao je Lauro Marčeti, šef Fondacije Rofredo Ketani koja upravlja baštom udaljenom 70 kilometara od Rima.
Ketanijeva majka je osnovala botaničku baštu. Ketani, muzičar i štićenik mađarskog kompozitora Franca Lista, osmislio je potočiće i vodopade stvorivši tako opčinjavajuće melodije bašte.
"Noću na mestu koje zovemo 'slavujevim' čuje se pravi koncert ptičjih pesama i vode", rekao je Marčeti.
Ketanijeva supruga, Amerikanka Margarit Čapin dodala je bašti ruže, irise, petunije i paviljon bambusa i često je pozivala svoje prijatelje - Virdžiniju Vulf, Tenesija Vilijamsa, Trumana Kapotija, kao i italijanskog pisca Alberta Moraviju i režisera Pijera Paola Pasolinija.
Mnogi su bili inspirisani ruševnim rimskim mostom, bivšom carinom i vodama punim pastrkme i flore. Ispod likova carine, gde odrazi vode igraju po zidovima, italijanski pisac Đorđo Basani napisao je svoj poznati roman "Vrt Finci-Kontijevih".
"Nešto pred smrt vratio se ovde poslednji put. Bio je veoma bolestan i uz težak uzdah mi je rekao: 'Sada mogu da umrem'", rekao je Marčeti.
Aranžmani biljaka iz celog sveta pružaju vrtu sofisticirani ali ipak prirodni izgled, a bašta je dom 1.300 različitih vrsta biljaka uključujući i retke biljke iz Brazila, Irana, Severne Afrike. Banane, američki ljiljani i japanski javor takođe se mogu videti pored ruža koje su obgrlile 21 metar visok čempres.
Baštu je ove godine posetilo, u jednom danu, rekordnih 3.972 posetilaca iako se vrt ne reklamira već se do njega dolazi "usmenom" preporukom.
Od prodaje karata finansiraju se plate petoro baštovana, ali su šefovi bašte odlučni da vrt ne postane masovni biznis.
"Ninfa nikada neće biti komercijalno mesto ispunjeno limenkama Koca-Kole, plastičnim kesama i opušcima", kaže Marčeti.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar