Koje su poslednje reči osuđenika na smrt?

Te reči čuju advokati, novinari i zatvorsko osoblje, kao i porodice osuđenika i rodbina žrtava. Ne snimaju se, već se beleže rukom, a Teksas, savezna država s najvećim brojem pogubljenja, postavlja ih i na zatvorski veb sajt, tako da svako može da ih pročita.

Obično opruženi na bolničkom krevetu, ruku raširenih i zavezanih sa strane, da bi smrtnosna injekcija mogla nesmetano da deluje, osuđenici na smrt svoje poslednje reči izgovaraju u mikrofon. Članovi njihovih porodica i porodica žrtava, smešteni u zasebnim prostorijama, mogu da ih čuju, baš kao i zatvorsko osoblje koje vodi zapisnik, takođe u zasebnoj prostoji.

Gotovo devet godina nakon što je ubio šerifa koji ga je uhvatio u pljački, Čarls Vilijam Bas je prilikom pogubljenja izjavio "Zaslužio sam to". Osuđenik Fredi Veb pred smrt je rekao samo "Mir", dok je Džejms Li Bertrad, koji je ubio oca, maćehu, i polu-brata svog saučesnika, započeo rečima:

"Hoću da ispričam nekoliko stvari, pošto je ovo jedna od retkih prilika u kojima ljudi slušaju šta imam da kažem", da bi zatim održao čitav kraći govor, u kome nije propustio da spomene ni embargo nametnut Kubi i Iranu.

Džejms Džekson (udavio svoje dve pastorke): "Nekada davno, dijamanti su bili neprocenjivi. Nisam to znao dok nisam pronašao svoj. Hoću da znaš to Iv. Jednog dana ću se vratiti i imaću ga za sebe. Hvala mojoj porodici. Sve vas volim. Ovo nije kraj, već novo poglavlje, za sve nas..."

Džesi Ernanadez je pre nego što će poći na svoje poslednje putovanje uzviknuo samo "napred Kauboji", bodreći omiljeni tim, dok je čovek koji je zavezao za krevet, silovao i ubio svoju komšinicu, samohranu majku petogodišnjeg dečaka Felisiju Praht, rekao:

"Hvala vam što ste danas ovde, da biste odali počast Felisiji Praht, koju nisam ni poznavao. Užasno mi je žao. Voleo bih da mogu da umrem još jednom, da bih pokazao koliko mi je žao." Njegove reči nisu umrle s njim. Zapisane su, a država Teksas ih je postavila na internet.

G. V. Grin (ubio zamenika šerifa): "'Ajde sa svršimo s tim, čoveče. Zakopčaj i daj mi injekciju. Zar život nije sranje..."

Henri Porter (ubio policajca): "Hoću da ljudi zanju da me nazivaju hladnokrvnim ubicom jer sam ubio čoveka koji je prvi pucao na mene. Osudili su me samo zato što sam ja Meksikanac, a on je policajac. Život Meksikanca ne vredi ništa; kad policajac nekog ubije, dobije uslovnu suspenziju. Kad Meksikanac ubije policajca, dobije ovo. Nadam se da će mi Bog oprostiti sve grehe, i da će prema ovom društvu biti milosrdan kao što je i prema meni."

Osuđenik Čarls Neli je u poslednjem trenutku zatražio da ne bude sahranjen levo od svog oca, već desno do svoje majke, dok je Domingo Kensi, koji je seksualno napastvovao i ubio 94-godišnju staricu, poručio svojoj supruzi da je voli i da će je čekati "tamo preko".

Geri Grejem (osuđen za pljačku i ubistvo 53-godišnjeg čoveka): "Hoću da kažem da nisam ubio Bobija Lamberta. Ovo što se večeras događa u Americi je linč. Postoje ubedljivi dokazi moje odbrane koje ni jedan sud u Americi nije saslušao. Mene večeras ubijaju."

Neki od osuđenika u poslednjim su časovima izvikivali ime Alaha, Isusa, ili Ajaba Sing Džija, duhovnog učitelja Sika.

Erl Beringer (ubio bračni par): "Ovo je dobar dan za umiranje. Ovde sam ušao kao čovek i izaći ću kao čovek. Imao sam lep život. Izvinjavam se porodici ubijenih. Pripadam Isusu i priznajem svoje grehe."

Mogle su se čuti reči na engleskom, španskom, vijetnamskom, škotskom i nemačkom, citati iz Biblije i Kurana, ali i reklamni slogani.

Domingo Kantu (silovanje i ubistvo 94-godišnje starice): "Volim te. Čakaću te na drugoj strani. Sine, bud jak, šta god da se desi, Bog te čuva. Isuse smiluj mi se, Isuse smiluj mi se, Isuse smiluj mi se."

Među pristalicama i protivnicima smrtne kazne ima različitih mišljenja o ovakvom beleženju i objavljivanju poslednjih reči osuđenika: dok ga jedni osuđuju, drugi ga smatraju nezaobilaznim, a među poslednjim rečima osuđenika zabeležene su i sledeće:

Čarls Bas (ubio policajca): "Zaslužio sam ovo. Pozdravite mi sve."

"Nadam se da ćemo jednog dana na zlo koje upravo činimo gledati kao što danas gledamo na spaljivanje veštica na lomači", izjavio je Tomas Berfut, osuđen za ubistvo policajca i pogubljen 30. oktobra 1984.