Levoruki sutra obeležavaju svoj dan

Levoruke osobe, kojima se zbog te osobine pripisuju mnoge specifičnosti, poput bržeg razmišljanja i veće temperamentnosti, sutra obeležavaju svoj dan - 13. avgust, ustanovljen 1976. godine.

Pretpostavlja se da levoruki čine oko 13 odsto svetskog stanovništva, a prema procenama stručnjaka, u poslednjih 100 godina broj ljudi koji više koriste levu ruku povećan je skoro četiri puta.

Da li je neko desnoruk ili levoruk, zavisi od razvijenosti ljudskog mozga. Tako je kod desnorukih razvijenija leva polovina mozga, a ako je razvijenija desna strana mozga, onda je ta osoba levoruka. Desna polovina mozga, koja "gospodari" levorukim osobama obrađuje informacije intuitivno, trenutno, sa puno emocija, kreativno, a teškoće u prostornoj orijentaciji u životu i na papiru česta su odlika levorukih.

Prema istraživanju naučnika, levoruki ljudi su temperamentniji, nestrpljivi i često rade a da ne promisle, i imaju potrebu za smenjivanje aktivnosti, jer teško izdržavaju prisilu. Oni su u stanju da razmišljaju brže kada, na primer, igraju kompjuterske igre ili se bave nekim sportom, a uspostavljanje veza između leve i desne moždane hemisfere brže je kod levorukih, utvrdili su naučnici.

Među rezultatima uporednih istraživanja desnorukih i levorukih su i oni po kojima se levoruke osobe brže uplaše od onih koje više koriste desnu ruku. Levoruki, koji nekako prevazilaze teškoće sa kojima se suočavaju kod kuće - sipanje kafe iz džezve, otvaranje konzerve ili sečenje makazama, najviše problema imaju na poslu gde su, neretko, suočeni sa aparatima pravljenim za dešnjake.

Neke slavne osobe su bile levoruke, poput Leonarda da Vinčija, Mikelanđela, Betovena, Baha, Čarlija Čaplina, Pola Makartnija ili vojskovođe Cezara, Aleksandra Makedonskog, Napoleona, kao i naučnika Ajnštajna, Maksvela...