Novi dokazi, objavljeni u časopisu Nature Scientific Reports, pokazuju da zajednički nužnik ima daleko stariju istoriju, čak stariju od sisara. Zajedničko obavljanje nužde, navode naučnici, ima nekoliko značajnih funkcija. Prva je higijena, kako bi se sprečila pojava novih parazita, druga je bezbednost, jer se u grupi lakše motri na predatore.
Ekipa naučnika, predvođena Lukasom Fiorelijem iz Nacionalnog saveta za naučno i tehnološko istraživanje (CONICET) u Argentini, otkrila je na severozapadu zemlje ogromnu količinu fosilizovanog izmeta.Izbrojali su ne manje od 30.000 "stolica", veličine od 0,5 do 35 santimetra. Na pojedinim mestima, nagomilani drevni izmet zauzimao je 100 kvadratnih metara. Istraživači su ustanovili da je izmet bio star 240 miliona godina, tj. 20 miliona godina stariji od dosad najstarijeg pronađenog.
Dubljom analizom, otkriveno je da su izmet deponovali reptili megabiljojedi iz grupe Dicynodontia koji su živeli u doba prvih dinosaurusa. "Ovo je pvi dokaz da su veliki biljojedi kičmenjaci koji nisu bili sisari imali zajednički zahod, što navodi na zaključak da je ovo ponašanje, koje se danas vezuje za velike biljojede, postojalo i kod njihovih dalekih srodnika", navodi se u studiji argentinskih naučnika.
Komentari 1
Lignjoslav Pipak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar