Otkriven krivac najvećeg izumiranja vrsta na Zemlji

Prema nalazima Seta Brdžisa i Samjuela Bouringa sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu predstavljenim nedavno u novom broju časopisa "Science", glavni krivac za veliko izumiranje na prelazu iz geološkog razdoblja perma u trijas pre 252,28 miliona godina su brojne vulkanske erupcije koje su poplavile drevni Sibir gustom lavom.

Ova teorija nije nova, međutim, naučnici su sada konačno uz pomoć moćnih kompjuterskih programa i detaljne analize i datiranja naslaga u stenama pronašli dovoljno dokaza da mogu da zaključe svoju geološko-forenzičarsku potragu. Erupcije su trajale manje od milion godina, međutim stvorile su naslage lave zapremine od oko tri miliona kvadratnih kilometara.

"Uspeli smo da rešimo vremenski okvir sibirskih erupcija i pokazati da je izlivanje magme prethodilo masovnom izumiranju", rekao je Brdžis. Ovo je ujedno i jedino poznato veliko izumiranje buba koje su tada bile goleme. Više od dve trećine kopnenih vodozemaca od kojih su neki bili nalik gmizavcima, a drugi sisarima, takođe je nestalo.

Katastrofu su dobro podneli retki organizmi, među kojima se posebno ističu kopnene biljke. Poređenja radi, udar asteroida u kom je nestala većina dinosaura uzrokovao je izumiranje 85 posto organizama.

U naučnim krugovima poslednjih su decenija razmatrane brojne teorije o uzrocima velikog izumiranja. Prema jednoj glavni krivac bile su klimatske promene, prema drugoj udari kometa, prema trećoj raspad superkontinenta, a prema četvrtoj vulkani. Konačan odgovor bilo je teško identifikovati jer datiranje tako starih stena uglavnom nije dovoljno precizno da bi se moglo sa sigurnošću pokazati prstom u jedan konkretan uzrok.

U svom istraživanju Brdžis i njegove kolege upotrebili su složenu tehniku datiranja na temelju raspada urana u olovo koja ima visoku rezoluciju. Ovom metodom testirali su vulkanske stene iz Sibira i morske stene iz Meishana u Kini koje su najbolje očuvani zapisi masovnog izumiranja.

Analize su pokazale da su kineske stene stare oko 251,94 miliona godina s pogreškom od 37.000 godina. Vulkanske aktivnosti u Sibiru počele su pre nekih 252,28 miliona godina s mogućom pogreškom od oko 11.000 godina, objasnio je Brdžis. Dakle, upravo na vreme da uzrokuju kataklizmu.

U prilog "vulkanskoj teoriji" govore i drugi dokazi - hemijski tragovi iz drevnih stena pokazuju da su u vreme izumiranja temperature porasle za osam do 10 stepeni Celzijusa. Naučnici pretpostavljaju da je magma na svom putu spalila velike količine ugljenika, vodonika i stena i tako u atmosferu poslala ogromne količine gasova poput metana i CO2 i otrovnih metala.

Kiše na severnoj polulopti postale su izuzetno kisele tako da je njihov pH bio sličan kao pH limunovog soka. Takođe postoje dokazi da su se tada promenili odnosi u količinama ugljenika i kiseonika.