Kraljevački ortoped leči divlje životinje

Divlje životinje poput vukova, medveda, divljih svinja i mačaka nakon izlečenja vraćao je u šume oko Kraljeva, dok su mu domaće poput pasa, magarca ili konja, ostale verne godinama.

Istaknuti ortoped, čijim se imenom naziva i jedna metoda operacije kolena, bivši direktor Zavoda za rehabilitaciju "Agens", lekar Urgentnog centra u Beogradu, bivši predsednik opštine Kraljevo i savezni poslanik, kao i nekadašnji potpredsednik Bioetičkog komiteta Saveta Evrope, svestrana je ličnost sa mnogim znanjima, ali mnogo vremena posvećuje i životinjama.

Na njegovom imanju u mestu Crna reka u dolini Ibra nalaze se pravi mali zoološki vrt i "klinika" za divlje i domaće životinje. Bezbroj je životinja koje je operisao i izlečio, svejedno da li su nečije ili ničije.

Na imanju, najstariji stanar je magarac Ćeda, kojeg je doktor spasao klaničara koji su hteli od njega da "naprave kobasice". "Magarac je prvi stigao na imanje, a sudbina je htela da završi na nekom od menija. Moj prijatelj ga je kupio pre 15 godina za tadašnjih 30 maraka negde u Crnoj Gori. Doveo ga je kod mene, i tako se Ćeda odomaćio”, priča Jovašević, napominjući da je najinteligentniji od svih životinja koje su boravile na imanju.

Jazavci, lisice, vukovi, divlje mačke i svinje, pa čak i jedno meče, boravili su na imanju dr Jovaševića. Njih su uglavnom donosili lovci ili ljudi dobre volje koji su nalazili na planinama. Na imanju bi ostajali onoliko dugo koliko im je bilo potrebno da se izleče i oporave, a onda su ponovo vraćani u divljinu.

Jovašević kaže da nikada nije išao do kraja u kontaktu sa njima, jer su one morale da nastave svoj život daleko od ljudi. "Dogodilo se da mi divlja mačka uzme hranu iz ruke, ali mi nikada nije dozvolila da je milujem. Nisam hteo da imam kontakt ni sa vukom, jer sam hteo da ga pustim u divljinu. Sa divljim svinjama je bila drugačija situacija, jer je njima prostor na imanju odgovarao", kaže doktor, prepričavajući jednu situaciju kada su neki ribolovci došli da pecaju na Ibru.

"Tri praseta koja su bila puštena, osetila su hranu i otišla do njih. Jedan od njih se toliko prepao da je skočio u Ibar, usred januara. Jedva smo ga izvukli", priča Jovašević.

Dok je 80-ih godina radio u Urgentnom centru u Beogradu, Jovašević je vodio jednu eksperimentalnu laboratoriju u kojoj se radilo sa psima i implantatima. "U njoj smo obučavali veterinare da se bave ortopedskom hirurgijom koja je za njih u to vreme bila strana, zbog specifičnosti instrumentalija. Ali, i sada ponekada kada je u pitanju neka hirurška disciplina za kućne ljubimce, pojedini prijatelji potraže pomoć od mene", priča Jovašević.

U vreme dok je radio u Beogradu, zahvaljujući doktoru Ljubiši Jovaševiću, puno životinja u Zoološkom vrtu je spaseno. Izlečio je medvede, riseve, majmune, pa čak i jednu lamu.

Stalni stanovnici njegovog imanja, dugi niz godina su magarac, konj-pastuv, ruski hrt, argentinska doga, pit bul, patke i misirke. Na kraju naše posete, dr Jovašević nam je rekao da iako nije vegetarijanac, nijednu životinju sa kojom je imao kontakt nije mogao da žrtvuje, jer bi to za njega, kako kaže, bila izdaja. "Nisam pojeo nikoga koga poznajem", kaže u šali doktor koji životinje gaji ne zbog hrane već zbog neizmerne ljubavi.