Na jednom od Kukovih ostrva skoro svi meštani su potomci Engleza Vilijama Marstersa.
Izolovanu zajednicu čine 62 stanovnika. Ne koriste novac, već praktikuju robnu razmenu. Gorivo i namirnice koje se ne mogu naći na ostrvu dopremaju se brodovima dvaput godišnje. Najbliže naseljeno kopno je na 4.800 kilometara. Do ostrva se može stići samo brodom s Tahitija, a put traje devet dana.
Između 1950. i 1970. na ostrvu je živelo 300 ljudi, ali su mnogi otišli. Zbog malog broja stanovnika, meštani Palmerstona sklapaju brakove sa svojim rođacima. Struju i internet imaju samo po nekoliko sati dnevno, a ostrvo raspolaže sa dva zajednička toaleta. Umesto tekuće vode, koristi se kišnica.
Veliki izazov predstavljaju oluje, kao i činjenica da brodovi sa zalihama mogu da zakasne. Jednom su brod čekali 18 meseci. Kako na ostrvu nema zubara, najstarija meštanka Mama Aka (92) morala je da otputuje u Rarotongu, prestonicu Kukovih ostrva, odakle je uspela da se vrati tek kroz šest meseci.
Ovo ostrvo prvi je naselio Englez Vilijam Marsters sa ženom i njenim dvema rođakama pre 150 godina. Tamo ga je kao čuvara poslao tadašnji vlasnik ostrva, britanski trgovac Džon Brender. Nakon Brenderove smrti, kraljica Viktorija je dodelila Palmerston Vilijamu Marstersu, koji je kasnije dobio 23 dece sa svojom suprugom, ali i njenim rođakama.
Od 62 trenutna stanovnika ostrva, samo dve učiteljice i jedna medicinska sestra nisu njegovi direktni potomci.
Komentari 1
Bojler
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar