Muzej prostitucije se otvara u Amsterdamu

Kao što sam sadržaj nameće, muzej je smešten u bivšoj javnoj kući, jednoj od tipčno uskih amsterdamskih zgrada. U muzej se ulazi prolazeći pored holograma prostitutke koja želi dobrodošlicu. Amsterdamske prostitutke iznajmljuju izloge na pola dana, obično rade smene od po 11 sati, šest dana u nedelji.

Ideja pokretača muzeja bila je da se dokumentuje istorija prostitucije u Amsterdamu, počev od 16. veka, kada je ovaj lučki grad bio centar trgovine začinima, preko Napoleonovih ratova, kada su prostitutke bile prvi put primorane na redovne lekarske preglede kako bi se sprečilo širenje veneričnih bolesti među vojnicima, do današnjih dana. Posebna pažnja data je periodu od 2000. godine kada je prostitucija postala legalna aktivnost na celoj teritoriji Holandije. Od tada, grad pokušava - mnogi tvrde s uspehom - da iskoreni podvodače i trgovinu ljudima.

Bez parfema

Posetioci muzeja imaju priliku da sednu u pravi izlog i da zavire u tipičnu "radnu" sobu prostitutke. Vodič Ilonka Stakelboro, koja je ujedno i predsednica jednog od gradskih sindikata prostitutki, objašnjava da su sobe, veličine tri puta dva metra, standardnog izgleda. Sve imaju niske i čvrste krevete, lavabo i mali ormarić sa lubrikantima, sredstvima za higijenu, kondomima i seks igračkama. "Bez parfema", ističe Stakelboro i dodaje: "Jer bi muškarac čija bi odeća upila parfem mogao da ima problema kod kuće".

Oko 75 odsto prostitutki je poreklom iz siromašnih zemalja, najčešće Rumunije i Bugarske. Na kraju muzeja je zid sa porukama prostitutki. "Ovaj posao nije za slabiće", piše na jednoj s potpisom izvesne Eve. "Osećam se usamljeno, moja majka ne zna čime se bavim", stoji u drugoj koju je napisala žena po imenu Karmen.

Pre nego što se vrate na ulicu, posetioci mogu da napišu svoje skrivene seksualne želje u kabini nalik ispovedaonici. Ulaz u muzej, koji će biti otvoren svakog dana od podneva do ponoći, košta 7,50 evra.