Snimljeno kako Saturn pravi novi mesec

Naučnici Laboratorije NASA za mlazni pogon u Pasadeni, Kalifornija, kažu da ne očekuju da će objekat rasti, te da se možda čak i raspada.

Na fotografijama "Kasinija" vide se poremećaji na samoj ivici Saturnovog A prstena, koji je najudaljeniji od svih prstenova šeste planete od Sunca.

Jedan od ovih poremećaja je luk za 20 odsto svetliji od svoje okoline, dug 1.207 kilometara, širok 10. Naučnici su takođe otkrili neobične izbočine na obično glatkom profile ivice prstena. Oni smatraju da su luk i izibočine nastale usled gravitacionog efekta obližnjeg objekta.

"Nikada nismo videli ništa slično. Možda gledamo u sam čin rođenja, dok ovaj objekat napušta prstenove i odlazi da postane mesec", naveo je u saopštenju vođa studije Karl Marej sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu.

Objekat je nezvanično nazvan Pegi, a previše je sitan da se posmatra preko fotografija. Procenjeno je da mu prečnik nije veći od kilometar.

Ovaj proces pomoći će naučnicima da razumeju kako su Saturnovi ledeni meseci, uključujući oblačni Titan i Enceladus sa njegovim okeanima, formirali u masivnijim prstenovima planete pre mnogo vremana. Takođe, ovo pomaže da se uvidi kako su se oformile Zemlja i druge planete Sunčevog sistema, te kako su se pomerale od Sunca.

Saturnovi ledeni meseci razlikuju se u veličini, a veći sateliti su udaljeniji od planete. Mnogi od Saturnovih meseca uglavnom se sastoje od leda, istog onog koji čini prstenove planete. Nedavna naučna teorija kaže da su se meseci oformili od čestica prstenova i potom se odvojili od planete, mešajući se sa ostalim satelitima na putu.

"Teorija je da je Saturn pre mnogo vremena imao znatno masivniji sistem prstenov, sposoban da ‘rodi’ veće mesece. Kako su se meseci formirali blizu ivice, oni su isrcpli prstenove i evoluirali, pa su tako najveći i najudaljeniji oni koji su nastali pre. Masa sistema prstenova koji ih je proizveo smanjila se vremenom", objasnio je Marej.

Studija je objavljena u žurnalu "Ikarus".