Međutim, niže troškove SNS, kao najveći potrošač, može da iskoristi kao argument ne bi li sebe predstavio kao štedljivu partiju iako funkcionerskom kampanjom kojom okupira medijski prostor nadomešćuje medijsko oglašavanje, upozorava Zlatko Minić, saradnik Transparentnosti Srbija.
Učesnici izbora u Srbiji tokom proteklih kampanja potrošili su na desetine miliona evra. Deo novca za pokrivanje troškova liste dobijaju iz državnog budžeta a deo sami obezbeđuju iz donacija, kredita i članarina.
Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, sve izborne liste na parlamentarnim izborima, koje podnesu jemstvo i dobiju više od jedan odsto glasova (manjinske liste 0,2) dobiće između 60 i 70 hiljada evra iz budžeta. Za tu namenu u budžetu je izdvojeno 6,744 miliona evra. Tačan iznos zavisi od broja proglašenih lista, a ukoliko ih bude 20, kao na prethodnim izborima, pet dana pred izbore će im biti uplaćeno po 7.924.000 dinara, podaci su Transparentnosti Srbija.
Osim toga, oni koji pređu cenzus dobiće oko 21.500 evra po poslaničkom mandatu, tako da će stranke i koalicije koje preskoče cenzus od tri procenta, dobiti za pokriće troškova još 170.000 evra.
Zlatko Minić kaže za "Danas" da je zasad uočeno da nema puno pratećih troškova, dakle onog što nije medijsko oglašavanje koje uvek odnese više od 70 odsto troškova. Zasad nema skupova na čiju organizaciju i logistiku se mnogo troši.
"Videćemo nadalje da li će biti skupova. Ali sad nema puno bilborda, plakata, materijala, letaka. Vidimo veće prisustvo na društvenim mrežama iako je to vrlo ograničen domet i tako se ne dobijaju izbori. Ključno je prisustvo u medijima i koliko će biti intenzivno", navodi Minić za Danas i dodaje da najveći potencijalni potrošač SNS dobar deo kampanje bazira na funkcionerskoj kampanji, što se sad intenziviralo.
"Tako je bilo i pre izbora, a i tokom vanrednog stanja. Osim Vučića, koji je dominantan, uključuju se i drugi funkcioneri SNS-a", objašnjava Minić.
Kako priča za Danas, ovo je vid kampanje koji u dobroj meri zamenjuje potrebu za oglašavanjem jer se već zauzima ogroman prostor u medijima.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti, kaže za Politiku da su izdaci za kampanje na dosadašnjim izborima ukazali da nije razrešeno ključno pitanje finasiranja iz javnih izvora, a to je pitanje šta mi to kao poreski obveznici želimo da finansiramo, jer na prošlogodišnjim okruglim stolovima vlasti i opozicije nije bilo spremnosti da se to reši.
Prema njegovim rečima, bolje bi bilo da se svim učesnicima izbora sva predviđena sredstva podele unapred, u jednakim iznosima, i da to bude novac koji pokriva samo minimalne troškove kampanje, a ne nešto što će stranke podstaći na to da prave velike rashode.
"Trenutno visina izdvajanja zavisi od poreskih prihoda budžeta i od broja izbornih lista. Tako dolazimo do apsurdne situacije da kada se prijavi manje lista dobijaju više novca iako im je konkurencija manja", ističe Nenadić.
Zaključuje da je potreban konsenzus svih učesnika u političkom životu o tome šta je minimalni iznos izdvajanja da bi moglo da se dopre do birača.
.jpg "Zukorlićeva SPP ide na izbore kao")
.jpg "Brojne zamerke OEBS-a na izbore u Srbiji: Od pritisaka na birače do rada medija")
.jpg "Izbori na pet biračkih mesta u Šapcu, građani izlaze da glasaju po treći put")
.jpg "Čekaju se konačni rezultati ponovljenih izbora u Šapcu")
Komentari 15
Ivana
Aca
Vlajko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar