Institut je sproveo analizu kandidata koji se nalaze na izbornim listama na predstojećim parlamentarnim izborima. Analiza je izvršena na osnovu četiri kategorije - ravnopravnost polova, starosna struktura, obrazovna struktura i geografska raspodeljenost.
U političkoj kulturi građana Republike Srbije primetna je pojava glasanja za određenu listu na osnovu njenog nosioca i personifikacije ideologije i programa kroz najprepoznatljiviju osobu neke političke opcije. Zbog toga građani vrlo često uopšte ne znaju i ne trude se da saznaju kakva je struktura ostatka liste kojoj poklanjaju svoje poverenje, navode u Institutu za evropske poslove.
Iako žena ima na svim listama, one nisu većina ni na jednoj. Izuzetak je lista Aleksandar Šapić – Pobeda za Srbiju, gde je jednak broj kandidata i kandidatkinja.
"Najveći ukupni broj kandidatkinja za narodne poslanice pojavljuje se na listi Srpske radikalne stranke – 111, što je 44,4%, a slede SNS sa 109 kandidatkinja (43,6%) i SPS-JS sa 108 kandidatkinja (43,2%). Na prošlim izborima, imena kandidatkinja pojavila su se u nazivu tri liste, dok je to ove godine slučaj samo sa listom Milica Đurđević Stamenkovski – Srpska stranka Zavetnici. Žene zauzimaju prvu poziciju na listi samo kod Grupe građana 1 od 5 miliona i Pokreta Levijatan – Živim za Srbiju", navodi se u analizi.
Prosečna starost svih kandidata na listi je 44 godina, što je za godinu više od analize na prošlim izborima 2016. Stranka sa najstarijom strukturom je Srpska radikalna stranka, gde prosečan kandidat ima 49 godina, zatim SPS-JS, Metla 2020, Narodni blok i Suverenisti na čijim listama je prosečna starost 48 godina.
Ubedljivo najmlađa lista jeste Grupa građana 1 od 5 miliona, koja se većinski sastoji od studenata, te je prosečna starost ove liste 23 godine. Mlađi od 30 godina čine 16 odsto liste SNS, na listi SPS-JS njih 9,6 odsto, dok SRS ima 11,2 odsto mladih među svojim kandidatima.
Podaci dostupni na sajtu RIK-a u vezi sa obrazovanjem odnosno zanimanjem nisu ni na koji način standardizovani te se često u odgovorima kandidata meša nivo obrazovanja sa radnim mestom odnosno zvanje sa zanimanjem.
Prema trenutno dostupnim informacijama, većina ukupnog broja kandidata na ovim izborima ima više ili visoko obrazovanje. Najvećim procentom visoko obrazovanih kandidata mogu da se pohvale SNS i SPS-JS, obe liste sa po 79,2 odsto visokoobrazovanih kandidata. Nakon toga idu i Ujedinjena Demokratska Srbija sa 61,2 procenta, sledi Metla 2020 sa 60,4 odsto kao i lista Aleksandra Šapića sa 54 procenta.
Kada su u pitanju mesta i područja iz kojih dolaze kandidati za ovogodišnje izbore, uočljivo dominantan je Beograd na gotovo svim listama sa izuzetkom par lista manjiskih političkih opcija. Lista koja bez sumnje ima najviše kandidata iz prestonice jeste lista Aleksandra Šapića sa čak 72,4 odsto Beograđana među svojim redovima.
Kod manjinskih partija sa područja južne i jugoistočne Srbije najčešći gradovi su Novi Pazar i Preševo, dok se u Vojvodini najviše sreće Subotica.
"U poređenju sa analizom Instituta za evropske poslove iz 2016. godine, dobili smo starije i obrazovanije kandidate s tim što se obrazovanje može uzeti sa rezervom zbog velikog broja afera sa diplomama određenih univerziteta. Beograd kao prebivalište potvrđuje centralizaciju našeg izbornog sistema, a prisustvo žena na važnim pozicijama i dalje izostaje. Činjenica da sintagma na mladima svet ostaje postaje bezvredna kada se uočava da je vrlo mali broj mlađih od 30 godina na listama partija kojima se predviđa ulazak u Parlament Srbije", zaključuje se u analizi.
.jpg "Zukorlićeva SPP ide na izbore kao")
.jpg "Brojne zamerke OEBS-a na izbore u Srbiji: Od pritisaka na birače do rada medija")
.jpg "Izbori na pet biračkih mesta u Šapcu, građani izlaze da glasaju po treći put")
.jpg "Čekaju se konačni rezultati ponovljenih izbora u Šapcu")
Komentari 6
Pera
Điri NS
Goran
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar