Od Exita do Tamburica festa

Novi Sad je jedan od retkih gradova u Srbiji, pa i u regionalnim okvirima koji ima raznovrsnu lepezu muzičkih festivala zbog kojih svako godine u prestonicu Vojvodine pristiže na hiljade ljudi iz cele Srbije, zemalja bivše Jugoslavije, ali i Evrope i sveta.
Od Exita do Tamburica festa
Foto: 021.rs

 EXIT

Među njima, svakako je najveći Exit, najbolji Evropski festival po oceni publike za 2018. godinu. Svake godine u julu okupi preko 200.000 ljudi, a na njemu nastupaju najveće svetske muzičke zvezde.

Sve je počelo davne 1997. kada se grupa Novosađana pridružila beogradskim kolegama u studentskom protestu. Ta je bio početak velikog društvenog aktivizma iz kog se razvio festival. Bio je to bunt protiv tadašnjeg režima, želja da se pokrenu mladi, da dođe do promena.

Tako je zapravo i sve počelo, organizacijom tromesečnog festivala koji se 2000-te održavao na prostoru između Filozofskog fakulteta i Dunava. Tokom gotovo 100 dana organizovani su koncerti, predstave, projekcije filmova, tribine. Bio je to prvi Exit - putokaz ka izlazu iz mračnog perioda devedesetih.

Prvi Exit sa festivalskim karakterom 2001. godine seli se na desnu obalu Dunava, na Petrovaradinsku tvrđavu gde se i danas održava. Trajao je devet dana, a kako su prolazile godine razvijao se i sve više privlačio pažnju domaće i svetske javnosti.

U novijoj istoriji najznačajniji uspeh ostvario je titulom Najboljeg evropskog festivala za 2014. godinu, da bi 2018. to prestižno priznanje ponovo stiglo u Novi Sad.

Osim turističkog, primetan je i uticaj na domaću ekonomiju. Prema računicama, ovaj festival je do danas doneo 150 miliona evra srpskom turizmu, kaže Predrag Okanović iz TIM agencije koja je radila istraživanje o uticaju Exita na domaću ekonomiju.

Ankete koje je istraživački tim agencije sproveo pokazuju da najviše novca troše turisti koji na Exit dolaze iz Amerike, Australije i Azije. Zatim slede gosti iz Zapadne Evrope čiji su budžeti oko 600 evra po osobi, dok najmanjim raspolažu domaći ljubitelji exit avanture. Interesantno je da čak 98 odsto anketiranih posetilaca kaže da bi ponovo došlo na ovaj festival.

Tako je, kaže Okanović, Exit doprineo stvaranju bolje slike o Srbiji u svetu, bar među mlađom populacijom.

KONCERT GODINE

Za razliku od Exit festivala koji je nastao u novom milenijumu, početak održavanja Koncerta godine poklapa se sa vrhuncem beznađa, ekonomskog i moralnog posrnuća oličenog u ratu na prostoru bivše Jugoslavije.

Pod tim okolnostima na muzičkoj sceni, u koju je već duboko zagazila folk kultura, početkom decembra 1993. pojavljuje se prvi Koncert godine na kom nastupaju najpoznatiji rok bendovi tog doba - Ekatarina velika, Električni orgazam, Van Gog, Plejboj, Ateist rep i mnogi drugi. Iz godine u godinu privlačio je sve više posetilaca, a unazad nekoliko godina ovaj muzički događaj ima status događaja od izuzetnog značaja za Novi Sad.

Koncert godine takođe je i prva je manifestacija na kojoj su posle rata nastupili bendovi iz Hrvatske i Slovenije.

Jedan od  osnivača, Obrad Škrbić, kaže da se Koncert godine odlikuje raznovrsnošću u kojoj ima mesta za velike, ali i neafirmisane bendove.

Publika Koncerta uglavnom je domaća, ali je vidljivo da je dan pred događaj primetna povećana popunjenost smeštajnih kapaciteta u Novom Sadu, kako domaćih tako i gostiju iz susednih zemalja. Šta je to što poklonike roka privlači na ovu skoro celodnevnu žurku u Novom Sadu?

- Dobra atmosfera, kvalitetni bendovi, zvuk i rasveta i jednom rečju razmena pozitivne energije između publike koja dolazi iz svih krajeva bivše Jugoslavije. Sem toga, to je i jedinstvena prilika da se vidi sedam-osam bendova koji u tom trenutku nešto znače na regionalnoj sceni -  kaže Škrbić.

TAMBURICA FEST

Muzičkoj raznovrsnosti Novog Sada u velikoj meri doprinosi i Tamburica fest, festival na kom se neguje domaća, lokalna, tamburaška muzika koja je neizostavno deo identiteta ovog podneblja.

Tamburica fest je petodnevna manifestacija koja se održava već 10 godina i uvek u junu. Prva smotra tamburaša održana je u selu Deronje, ali kako se festival širio, mesto održavanja postala je i za ovaj festival - Petrovaradinska tvrđava. Ipak, uvodni dani su u srcu Novog Sada kada tamburaški ansambli sviraju centralnim gradskim ulicama.

Ideja za pokretanje festivala nastala je iz potrebe afirmacije tamuraške muzike i vraćanja tamburice na staze stare slave. Festival je takmičarskog karaktera, te se ansambli nadmeću i za prestižnu nagradu Najboljeg orkestra.

Kroz Tamburica fest svake godine prođe preko 500 učesnika iz regiona, ali i iz Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Australije. Direktor festivala Jovan Pejčić ističe da je programski koncept spoj svih vidova umetnosti.

- To je događaj u koji su uključeni književnici, kompozitori, tekstopisci, vokalni i muzički umetnici, a svake godine se organizuje i likovna kolonija kada vrhunski slikari slikaju na temu etno-muzikologije, inspirisani tamburicom. Trenutno imamo legat od oko 140 ulja na platnu - navodi on.

Kako priča Pejčić, od prve godine održavanja, Tamburica fest beleži veliku posećenost što se odražava i na turizam. Prema njegovim rečima, mnogo posetilaca dolazi iz susednih zemalja i tih dana su svi hotelski kapaciteti u Novom Sadu popunjeni.

NOVOSADSKI DŽEZ FESTIVAL

Još jedan festival je sa dugom tradicijom u Novom Sadu. U pitanju je Novosadski džez festival koji se održava svakog novembra u Srpskom narodnom pozorištu i ima tradiciju dugu 20 godina.

Ovaj festival jedinstvena je prilika da se prisustvuje koncertima najuspešnijih domaćih džez muzičara i najpoznatijih džez stvaralaca svetske scene. Najatraktivniji publici je jam session, prateći program čija je glavna odlika spontanost, improvizacija, izvođenje bez ikakve pripreme, a u njemu učestvuju muzičari koji su se prvi put sreli na festivalu u Novom Sadu.

Producentkinja festivala Vesna Kaćanski ističe da je Novosadski džez festival samo u nazivu "novosadski", a suštinski internacionalni događaj na kom učestvuju velika imena džez stvaralaštva.

Legende koje su prošle kroz Novosadski džez festival, izvode svoju, autorku muziku, što je jedna od glavnih odlika ovog festivala. To je jedan od razloga, dodaje Kaćanski, zašto ga obavezno treba posetiti.

NOVOGODIŠNJI KONCERTI

Ali ne dolaze turisti u Novi Sad samo tokom trajanja ovih festivala. Već dve decenije značajan događaj je organizovan doček Nove godine na centralnom gradskom trgu, a tokom novogodišnje noći ovde su nastupala skoro sva velika imena domaće pop, rok i popularne muzike.

Zbog toga su skoro svi hotelski kapaciteti popunjeni već krajem decembra. Od skora je 31. decembar obeležen i dnevnim programom koji se odvija na gradskim trgovima kako bi raznolika ponuda bila potpunija i prilagođenog različitim ukusima i starosnim dobima.

Od nedavno se u Novom Sadu zvanično obeleževa i dan kada se dočekuje Nova godina po Julijanskom kalendaru 13. januara, što je dodatan motiv za domaćeg turistu da poseti najveći grad Vojvodine. Posebne novine uvedene su za doček 2018. kada su događaji organizovani na preko 40 lokacija i na potpuno neobičnim mestima - u holu železničke stanice, u Gradskoj kući, pozorišnoj sali NIS-a.

Ništa manje neobičan nije bio ni sam program - na repertoaru su se našli tamburaši, džez umetnici, kulturno-umetnička drustva, tehno i rep bendovi. Sve ove novine uvedene su zbog titule Evropske prestonice kulture.

Novi Sad zaista karakterišu dobri muzički festivali i događaji koji mu daju prepoznatljivost i jedinstvenost i u tom segmentu, ne samo oni tradicionalni i višedecenijski, već i novi koji se izdvajaju kreativnošću i inovacijama. Previše ih je da bi stali u u ovaj kratki podsetnik, ali su ih Novosađani i mnogobrojni turisti iz Srbije i regiona odavno uvrstili u svoje planove i podsetnike, poput Ritma Evrope, Novosadskih muzičkih svečanosti, Oktobarfesta, itd.

Projekat "Miris grada" sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Projekti - Miris grada

FOTO: Detelinara - stara dama grubog srca

Gotovo je nemoguće čuti opis Detelinare od autentičnog "meštanina", a da on ne počne sa nekom od floskula - novosadska Sparta, radnički geto, prestonica mangupluka....

FOTO: Salajka - Novi Sad kakav je nekada bio

Dok prolazi kroz Salajku prolaznik bar u jednom trenutku mora da poželi da živi u takvom kraju, ispresecanom mirnim ulicama sa redovima kuća koje ponosno stoje i odolevaju godinama.

FOTO: Podbara - najstarije jezgro Novog Sada

Od Kvantaša do Temerinske, između Starog grada i Salajke, kroz uske ulice i stare drvorede, Podbara otkriva slučajno nabasalom prolazniku duh nekadašnjeg Novog Sada, naselje kojim su Almašani prohodali negde početkom 18. veka, a kojim hodaju i danas.

Zašto je Novi Sad "Srpska Atina"

Treći deo iz serijala "Miris grada" posvećen je sakralnim objektima verskih zajednica koje žive u multikonfesionalnom Novom Sadu i kulturnim institucijama koje decenijama čuvaju vojvođansko kulturno nasleđe oličeno u vrednim umetničkim delima.

Zdanja postala simboli

Novi Sad kao gradsko naselje postoji već 300 godina, mada područje na kom se danas nalazi, tragove postojanja beleži još u praistoriji.

Vina, čarde i salaši

Poznato je da se u Vojvodini dobro jede i da se Vojvođani mogu pohvaliti bogatom gastronomskom ponudom.