Da Fruška gora postane dostupnija i vidljivija

Pitam se kad ce se ekipa iz Nacionalni parka probuditi. Oni ne znaju za rec turizam.

Pozdravljam svaku inicijativu za uredjenje Fruske Gore, lepotice panonske, koja svojim zelenim kosama zavodi Dunav plavi. Stanujem u Starim Ledincima i samo sam u zadnjih mesec dana imala nekoliko vrlo interesantnih susreta. Najpre su mi na kapiju dosli osmoro Kineza sa fotoaparatima i kamerama. Ja sam ih pozvala u kucu i saznala da su turisti iz jednog grada sa obale Japanskog mora, sa krajnjeg istoka Kine. Posluzila sam ih kafom, kolacima i mojim domacim likerom od oraha. Slikali su svaki detalj moje dnevne sobe i, iako niko od njih nije znao engleski, siti smo se ispricali. Stigao mi je mejl od njih sa divnim slikama. U nedelju nailazi mlad bracni par iz Sente, traze isposnicu rakovackog manastira. Znam da je sami ne mogu naci, sedam sa njima u kola. Do potoka, koji preseca dolinu iza Bubanje, dosli smo kolima dalje peske. Ja sam se jedva snalazila, jer vise niko ne potkresuje grane, koje vise na putu, skoro do zemlje. Sve je zaraslo u travu i zbunje, Kiselicin salas se skoro ne vidi. Dosli smo, ipak, do cilja. Videli su crkvicu potpuno uklesanu u stenu u kojoj su se u IXX veku podvizavali kaludjeri iz rakovackog manastira, a spavali su pod vedrim nebom. Posle sam im pokazala i crkvu na ledinackoj Klisi, koju je u XIII veku gradio Dragutin Nemanjic, sin kralja Urosa i Jelene Anzujske. On je bio ozenjen madjarskom princezom i u miraz je dobio Srem. Shvatate li koliko sveta dolazi, zeli da vidi nase lepote? STA BI TEK BILO KADA BI SE OTVORILO LEDINACKO JEZERO? OTVARAJTE GA.

Svaki put se konstatuje isto i tako u nedogled.