Trg jarbola je novi umetnički prostor na otvorenom, koji čini 49 jarbola na kojima se postavljaju umetničke zastave. Na izložbi MigrArt predstavljeni su radovi sedam umetnika iz pet gradova bivših, aktuelnih i budućih nosilaca titule Evropska prestonica kulture: Alaina Veltera (Eš, Luksemburg), Area Andresena (Bodo, Norveška), Reke Husar (Vesprem, Mađarska), Lea Krinčića (Rijeka, Hrvatska), Alene Klaćikove, Marine Milanović i Danijela Babića (Novi Sad).
Odabrani umetnici/umetnice preispituju fenomen i istoriju migracija u svojim zemljama uključujući lična iskustva kako bi odgovorili na pitanje kako doživljavate migracije?
Nakon otvaranja, u 12 časova, u Kulturnoj stanici Liman, biće priređen javni razgovor na kome će učestvovati umetnici Alain Velter, Reka Husar, Marina Milanović, Alena Klaćik i kustos Sava Stepanov. Moderatorka razgovora je Vesna Latinović, direktorka Galerije Bel Art.
Galerija Bel Art je nakon 2005. u saradnji sa nekadašnjim CZVK Zlatno oko organizovala deset Internacionalnih izložbi umetničkih zastava u Novom Sadu, kada su se u užem centru Novog Sada, u Zmaj Jovinoj, Dunavskoj, Miletićevoj i Laze Telečkog, vijorile zastave velikog broja umetnika sa svih kontinenata.
U savremenoj umetnosti zastava je prisutna kao zasebni umetnički objekat. U novijoj umetnosti postoji puno primera "primene" zastava – brojni veliki svetski umetnici poput Kristoa, Danijela Burena, Ilje Kabakova ili Džaspera Džonsa su svojim zastavama iskazivali specifične umetničke koncepte i stavove, objavljivali svoje umetničko-ideološke manipulacije, označavali i definisali prostor, uticali na artifikaciju duha mesta i tako objavljivali svoje estetske, filozofske i etičke zaključke o svetu u kome žive i deluju.
Na srpskoj umetničkoj sceni bavljenje zastavama je najčešće proisteklo iz nastojanja da se prozre i karakteriše duh vremena ostvaren nakon raspada Jugoslavije: Mrđan Bajić "arhivira" zastavu SFRJ u svoj virtualni Jugo muzej; Raša Todosijević i Balint Sombati u instalacijama i performansima upotrebljavaju zvanične državne zastave formirajući politički jasno označen ambijent u kojem realizuju svoje umetničke akcije, Ivan Grubanov u insatalaciji sa zastavama Ujedinjene mrtve nacije otvara problematiku značenja i statusa nacije u savremenosti, članovi Grupe Led art izlažu jugoslovensku zastavu zamrznutu u grumenu leda, Goran Despotovski shvata zastavu kao mogućnost manifestacionog ukazivanja na problem otuđenosti i usamljenosti čoveka u savremenom društvu, Dragan Vojvodić u svom performansu zastavom označava mesta zbivanja...
Zastave su simboličke tvorevine. One su svojevrsni znak raspoznavanja, one su nekada bile autoritativne insignije organizovanog društva. Prema velikom "Rečniku simbola" zastava je znak zaštite koja je pružena ili se za nju moli. Zbog toga se steg ili barjak podiže iznad glave i tako upućuje poziv nebu. U hrišćanstvu barjak simboliše pobedu uskrslog i proslavljenog Hrista. Istovremeno, u brojnim kulturama, zastava nije samo amblem određene organizacije nego je veoma često znamenje koje simboliše suštinski karakter onoga ko zastavu nosi, koga zastava predstavlja, koja ga zaštićuje... Uostalom, u ovom našem vremenu i u našem mikro i makro geografskim prostorima - "isticanja zastave" više nije samo protokolarni postupak.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
.jpg "Novi Sad 9. januara u Atini predaje titulu EPK: Nove prestonice u Grčkoj, Rumuniji i Mađarskoj")
Komentari 1
Uroš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar