...to samo su neke od asocijacija koje se pojavljuju kada razmišljamo o migracijama, i sa kojima je mlada vizuelna umetnica Alena Klaćikova odredila likovne elemente svojih radova, u okviru izložbe "Migrart", koja je postavljena na Subin plato, na samom ulazu u Limanski park.
Upravo su migracije tema kojom se Novi Sad kao Evropska prestonica kulture bavi gotovo dva meseca unazad, kroz različite umetničke izraze, a sada i u okviru prve otvorene galerije koja podrazumeva 49 jarbola i 49 umetnićkih zastava, na kojima se, baš na prvoj izložbi predstavljaju umetnici iz pet bivših, budućih i sadašnjih Evropskih prestonica kulture: Bodoa, Rijeke, Eša, Vesprema i Novog Sada.
Predstavnica Novog Sada, Alena Klaćikova, kaže da je ovo prvi put da izlaže na otvorenom javnom prostoru, te da je za time žudela dugo vremena.
"Galerije na otvorenom su izrazito važne. Izložena dela dobijaju daleko veću eksponiranost. Nije nepoznata činjenica da većina ljudi izvan struke nema naviku da obilazi galerije, i ako možda ima afinitete prema umetnosti i kulturi. Brz, savremen život nekada to ni ne dozvoljava. Na ovaj način približili smo se redovnom prolazniku, i ukoliko je naš produkt vredan pažnje, uspeće da je preusmeri i možda, kako se nadamo, obogati nečiju svakodnevicu", istakla je Klaćikova, koja zajedno sa ostalim kolegama, u okviru izložbe "Migart" preispituje istoriju migracija, svako u svojoj zemlji, izmenjene zvanične istorijske podatke, kao i hronologiju i svoja lična iskustva.
Alena je završila osnovne i master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Priredila je jedanaest samostalnih i učestvovala je na oko sedamdeset kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je više nagrada za postignut uspeh u okviru studija, između ostalih nagrade "Koreni", kao i treće "Senfelder" nagrade za izuzetna ostvarenja iz oblasti litografije u Nemačkoj. Radi kao asistentkinja u Bel Art galeriji u Novom Sadu, članica je SULUV-a, a pored grafike, intenzivno se bavi slikarstvom i crtežom.
Izložba "MigrArt" predstavlja radove savremenih umetnika, dizajnera i ilustratora iz nekoliko Evropskih prestonica. Koje priče su obeležile vaše jarbole?
"Fokus sam stavila na univerzalnost ljudske prirode i migraciju kao jednu sasvim prirodnu pojavu - reakciju na određena dešavanja, jedan fluidan i nezaustavljiv tok posledica. Asocijacije vezane za pojam migracije (kretanje, pomeranje, promena, prelaz, cirkulacija, dinamika, stranost, otuđenost, granica) su mi bile smernice pomoću kojih sam birala likovne elemente u delu."
Tema "migracija" se razmatra u odnosu na drevne i savremene istorijske tokove, kako bi se dao odgovor na pitanje "Kako doživljavate migracije?" pa stoga i pitanje: Kako vi doživljavate migracije?
"Taj pojam je vrlo širok. Kada pomislim na migracije, razmišljam o kretanju, o nemogućnosti živog bića da bude statično. Čak i kada se trudimo da budemo vrlo mirni, ceo naš organizam struji, dišemo, pravimo mikro pokrete, razmišljamo i šaljemo vibracije. Ljudska priroda nije da stoji u mestu. Migracije su za mene prirodno - posledična masovna pojava, nekad izazvana potresnim dešavanjima, kakva su ova danas."
Koliko je bilo izazovno i inspirativno da ovu temu prenesete na "platno"?
"Bilo je vrlo izazovno i uzbudljivo. Tema je vrlo značajna i svima nam bliska. Prvenstveni izazov je to što se zastave pomeraju na vetru i ne posmatraju se iz istog ugla kao tradicionalna slika na platnu. Ugao gledanja je drugačiji i promenljiv. Trudila sam se da tu promenljivost obgrlim i zadovoljna sam rezultatom."
Da li mislite da umetnost može da spase svet, te da se izbori sa sukobima, diskriminacijom i istovremeno izgradi nove mostove?
"Umetnost može da pruži snažan podstrek ljudskoj volji, i postane nepresušan izvor motivacije za promene na bolje, apsolutno. Ipak, za takve promene potrebno je puno više od same umetnosti, potrebno nam je zajedništvo, komunikacija, više slušanja, međusobnog razumevanja i najviše ljubavi."
Koja su to pitanja kojima želite da utičete na promenu svesti pojedinca, kroz medij vaše umetnosti?
"Pitanja su brojna, i osciliraju u odnosu na cikluse. Ono što mogu reći uopšteno je da se svaka umetnost bavi prirodom. Mene često interesuje odnos prirodnog i onog veštačkog (nametnutog) i gde i kako se tu mogu povući granice. Pitanja vezana za ovaj ciklus su ona o akciji i reakciji. Kako mi reagujemo na promene? Kako ih doživaljavamo? U kojoj meri mi utičemo na sredinu, a u kojoj meri ona utiče na nas? Da li se opiremo bujici nametnutih nam tokova? Koliko smo svesni sopstvene promenljivosti?"
Koliko je značajno to što je Novi Sad kao Evropska prestonica kulture gotovo dva meseca kroz različite umetničke izraze posvetio pažnju jednoj temi - migracijama?
"Pitanje migracija je uvek značajno, jer ono utiče na sve nas. Posebno danas, u svoj neizvesnosti užasavajućih aktuelnih okolnosti. Mislim da nam je ovo pitanje svima blisko i da se njime saosećamo. To je pitanje o kom treba promisliti i koje je vredno svačije pažnje."
Novi Sad je ove godine zvanično poneo titulu Evropske prestonice kulture. Šta mislite koliko je važna ta titula i šta može da donese gradu?
"Meni se najviše dopala mogućnost izgradnje novih alternativnih izlagačkih prostora i stvaranje novih kulturnih platformi. Grad je dobio brojne nove atrakcije, ali pitanje je koliko su one dugotrajne. Mislim da će vreme najbolje reći. Ono što odoli zubu vremena, ono će se i pokazati kao doprinos."
Prva galerija na otvorenom u Novom Sadu je projekat iz aplikacione knjige iz 2016. godine sa kojom se Novi Sad kandidovao za Evropsku prestonicu kulture, a koji implementira Galerija Bel Art, koja je i nosilac izložbe "MigrArt". Umetnički koncept novog prostora Galerija Bel Art izradila je na osnovu arhitektonsko-urbanističke ideje za uređenje Limanskog parka arhitekte Save Forkapića iz 2005. godine.
Izložba će trajati do kraja aprila, a detaljan program, programsku knjigu i sve informacije u vezi sa događajima u godini titule Evropske prestonice kulture nalaze se na zvaničnom sajtu Evropske prestonice kulture novisad2022.rs.
.jpg "Novi Sad 9. januara u Atini predaje titulu EPK: Nove prestonice u Grčkoj, Rumuniji i Mađarskoj")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar