Među njima, istakla su se i imena hrabrih žena, koje su, nošene evropskim tendencijama, bile predvodnice i predstavnice borbe za emancipaciju čitave ženske populacije, svaka u svom domenu. Žene Novog Sada tokom godina bile su važan deo širih društvenih promena i kulturološkog kontinuiteta. Od mecene i dobrotvorke, preko naučnice i umetnice, pa sve do novinarke i aktivistkinje, iz istorije Novog Sada bitno je istaći četiri imena: Marija Trandafil, Mileva Marić Ajnštajn, Milica Stojadinović Srpkinja i Milica Tomić. Upravo ovim hrabrim ženama, Evropska prestonica kulture, Novi Sad posvetila je ceo programski luk – "Heroine".
U Novom Sadu dubok trag ostavio je rad velike mecene i dobrotvorke Marije Trandafil, u čijoj zadužbini se danas nalazi Matica srpska, jedna od najstarijih nevladinih organizacija u Evropi, a koju je podigla kao zgradu za sirotište. Posle njene smrti je osnovan fond iz koga su se školovali mnogi đaci Srpske velike gimnazije. Rodni grad Marije Trandafil je nije zaboravio, pa tako jedan od centralnih gradskih trgova Novog Sada nosi naziv baš po njoj.
Velika intelektualka i matematičarka Mileva Marić Ajnštajn uvrštena je na listu 100 žena u svetu koje su bile daleko zaslužnije od onoga što su im pripisali muževi, očevi ili muški rođaci. Savremena nauka ne priznaje Milevi Marić značajan doprinos fizici. Čak i oni koji veruju da je doprinela Ajnštajnovom radu, te da su njegove teorije plod njihovog zajedničkog rada, ne mogu da kažu šta je tačno bilo njena ideja, jer nema sačuvanih dokumenata koji bi to potvrdili. Međutim, u 43 sačuvana pisma od onih koje su godinama razmenjivali, često se pominju "naši radovi" i "naša teorija relativnog kretanja", "naše gledište" ili "naši članci". Univerzitet u Novom Sadu od 1994. godine dodeljuje nagradu "Mileva Marić" najboljim studentima matematike.
Pesnikinja Milica Stojadinović Srpkinja, iz jednog malog mesta na rubu Evrope, sanjala je velike evropske i svetske snove, dopisivala se sa nemačkim i srpskim kolegama po peru, prevodila, svirala gitaru, bila jedna od prvih ratnih reporterki, pevala junačke pesme i tako postala protagonista jednog alternativnog romantizma, koji nije dominantno muški. Svakog oktobra, Milici u čast, održavaju se Književni susreti "Milici u pohode". U okviru programa od 1994. godine dodeljuje se i prestižna Književna nagrada "Milica Stojadinović Srpkinja" za kompletan književni opus.
Koliki je uticaj imala Milica Stojadinović Srpkinja, govori činjenica da je Milica Tomić dobila ime baš po njoj, nastavljajući i podvlačeći liniju borbene i prodorne note, koju je njena imenjakinja pokušala da iscrta pre nje. Nošena talasom evropskih pokreta borbe za žensku emancipaciju i pravo glasa, hrabro istupivši iz senke svog oca, ali i muža, Milica Tomić bila je retka pojava na sceni tadašnje politike. Čitav život se zalagala za žensku emancipaciju, poznavala je evropske i svetske tokove feminizma, nastojala je da poboljša život naših žena ne samo u privatnom, već pre svega u javnom aspektu.
Programski luk "Heroine" za koji su inspiraciju dale ove četiri hrabre i važne žene tokom maja i juna prvi put će kroz različite umetničke izraze prikazati višeslojnost ličnosti svake žene i heroine modernog doba. Oko 250 umetnica i umetnika iz 20 zemalja će na 170 raznolikih programa preispitati temu rodno ravnopravnijeg društva i ženskog istorijskog nasleđa.
Više informacija o predstojećem programskom luku "Heroine" možete pronaći na sajtu
novisad2022.rs.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar