Dve biciklistkinje oborene u sat vremena u Novom Sadu

Samo kad bi 50 posto učesnika u saobračaju, što pješaka, biciklista i vozača, manje koristili telefone u rasksnici prilikom kretanja po istim, bilo bi mnogo bolje i sigurnije za sve.

Svi učesnici u saobraćaju treba da vode računa kako se ponašaju, to je valjda svima jasno, ali postoji ogromna razlika u tome da li svojim ponašanjem možeš ozbiljno da ugroziš nekog drugog ili ne. Pešaci ne mogu da ugroze nikog, eventualno indirektno - ako neko pokuša da ih izbegne, pa da padne sa bicikla ili automobilom udari u banderu, ali i to se dešava samo iz razloga jer je taj neko (npr. vozač automobila), neuporedivo jači i zna šta će da se desi ako udari pešaka. Takođe, pešaci mogu biti svi, pa i slepi, gluvi, stari, osobe sa fizičkim ili mentalnim invaliditetom, deca, itd. Biciklisti takođe mogu da budu gotovo svi (postoje neka nerazumna zakonska ograničenja što se tiče dece i očigledna fizička ograničenja nekih ljudi - npr. slepi). Biciklista retko kad može ozbiljnije da ugrozi pešaka, ali vozača automobila direktno nikad. Bez obzira na ponašanje pešaka ili biciklista, najveću i gotovo apsolutnu odgovornost za živote svih učesnika u saobraćaju, imaju vozači motornih vozila. Kao kad bi čovek od 2m i 150kg trčao kroz grupu male dece i kukako kako se deca loše ponašaju i ne sklanjaju se kao treba i zato je udario kolenom nekoliko dece.

@@ Postoje neke retke situacije u kojima je normalno da pešak hoda kolovozom - na primer, u manjim gradskim ulicama u kojima su neuviđavni vozači parkirali svoje automobile svuda dužnom trotoara. Sa druge strane, ne postoji nijedna situacija u kojoj je normalno da pešak beslovesno baulja biciklističkom stazom duže nego što mu treba da pređe preko nje. Ako to ne razumeš, nisi kvalifikovan ni za hodanje, a kamoli za upravljanje bilo kakvim prevoznim sredstvom. Ne pokušavaj da se sabareš jer su male šanse za to, nego jednostavno nemoj učestvovati u saobraćaju bez pratioca.