Želimir Žilnik na Berlinalu: Estetska svojeglavost i kritika državne nepravde

Autor: Dojče Vele

Novi Sad

21.02.2025.

15:00 > 18:53

Želimir Žilnik se svojim filmom "Restitucija, ili, San i java stare garde" vratio na Berlinale, a u svom najnovijem ostvarenju ponovno kritikuje državnu nepravdu.

Želimir Žilnik na Berlinalu: Estetska svojeglavost i kritika državne nepravde

Foto: 021.rs

Jedan od najznačajnijih filmskih stvaralaca s područja bivše Jugoslavije vratio se na Berlinale.

Onaj ko ne poznaje filmski stil Želimira Žilnika bi, gledajući najnoviji film tog reditelja, mogao da pomisli da se radi o dokumentarcu. I zaista, mi glavnom junaku filma "Restitucija, ili, San i java stare garde“ - Stevanu verujemo da je nekada davno svirao u bendu koji se zvao "The Montenegro Five", piše Dojče vele a prenosi N1.

Ali u trenutku kada Stevan u jednoj maloj bečkoj prodavnici ploča dobije poziv da se vrati u svoju staru domovinu, jer je država odlučila da mu vrati, nakon Drugog svetskog rata oduzeto, porodično imanje, počinje filmska fikcija koje glumca, Milana Kovačevića, koji je zaista muzičar-gastarbajter i bivši član "The Montenegro Five", stavlja u ulogu Stevana Arsina, koji s neočekivanim nasledstvom ulazi u svet birokratije, sećanja i neočekivanih susreta.

Melanholični susret s monstrumom birokratije

Filmski opus Želimira Žilnika od ranih dana, početkom šezdesetih odlikuje mešavina dokumentarno - igrane forme, a za njom je posegnuo i u ovom filmu, koji je, u sklopu 75. jubilarnog Berlinala, prikazan u filmskom programu "Forum".

Tu se, kako stoji u festivalskom katalogu, prikazuju filmovi koje karakteriše "estetska svojeglavost". Tako ispada da je Žilnik i 56 godina nakon što je filmom "Rani radovi", kojeg karakteriše slična dokumentarno - igrana forma, u društvu s filmskom avangardom.

Pritom "Restitucija, ili, San i java stare garde" (englesko ime filma je "80+"), ne iziskuje pojačan napor pri gledanju, već gledaoca uvodi u mirnu i melanholičnu priču o jednom "osamdesetogodišnjaku +" koji se suočava sa sopstvenom prošlošću i sadašnjošću, ali na kraju filma ipak pronalazi i budućnost, uprkos svojim poznim godinama.

Opušten pristup

Želimir Žilnik, koji i sam ima preko 80 godina, u razgovoru za DW objašnjava kako mu uspelo da priču koja dotiče mnoge negativne pojave jednog društva u tranziciji, od problema krađe državne imovine, preko korupcije, pa sve do katastrofalne finansijske situacije mladih porodica, opiše na šarmantan i duhovit način.

"U tim našim karakterima ima mnogo energije i kreativnosti za jedno duhovito gledanja na taj naš položaj kepeca koji uspeva da izađe na dvoboj s velikanima. Sve je stvar stila i ličnog pristupa", kaže Žilnik u razgovoru na trgu Potsdamer Plac, gde se odigrava i većina događaja vezanih uz Berlinale.

Njegov protagonista, Stevan, tako meandrira kroz susrete sa porodicom koju je napustio zbog odlaska na rad u Nemačku, sa starim prijateljima muzičarima i starim ljubavima.

I sve je tako opušteno, vojvođanski, da u prvi trenutak i ne primećujemo tragediju čoveka koji u stvari po drugi put ostaje bez onog što mu pripada. Ali, sreća nije u novcu.

Zamerati se vlastima uvek i svuda

Biografija Želimira Žilnika je puna borbe protiv struktura. Krajem šezdesetih je, uprkos međunarodnim uspesima, sve češće imao problema s jugoslovenskim vlastima koje nisu podnosile njegovu kritiku društvene stvarnosti.

Uprkos zabrani, te iste jugoslovenske vlasti ipak nisu propuštale priliku da na tim filmovima zarade u inostranstvu.

"Apsurd je da su nekih od tih naših filmova bili kod kuće zabranjivani, ali su prikazivani svuda u svetu i ulazili su u distribuciju", podseća Žilnik.

Zatim se vratio u Nemačku, zemlju u kojoj je, osim Zlatnog medveda u Berlinu, osvajao i nagrade na Festivalu kratkometražnog filma u Oberhauzenu.

Tu je sedamdesetih snimio seriju antologijskih filmova o životu tzv. Gastarbajtera, od koji neki, poput "Inventure Metzerstrasse" iz 1975. nisu izgubili na svojoj aktuelnosti.

Ali i Nemačkoj je došao u sukob s vlastima zbog toga što ih je, kako je rekao u jednom ranijem intervjuu, "vukao za nos".

Ipak, on Nemačku smatra svojom drugom filmskom domovinom i uvek se rado i iznova vraća kako bi tu prikazivao filmove. Ta tradicija, kako kaže, traje već preko pedeset godina.

"1969-te, kada je moj film 'Rani radovi' pobedio na Berlinalu, bila je i godina kada je ovde prikazana čitava retrospektiva jugoslavenskog filma", priseća se Žilnik.

"Mi se ovde nismo osećali kao u inostranstvu".

Komplikovana istorija

I njegov protagonista Milan dobro se osećao u inostranstvu gde je vodio manje-više mondenski život muzičara po otmenim hotelima u kojima je zabavljao džet-set.

U rodnom Sremu suočen je, međutim, s problemom koji je komplikovan isto onoliko koliko je komplikovana i istorija tog dela Evrope.

Kuća njegovih roditelja sagrađena je u jednoj državi, oduzeta u drugoj, a sada želi da mu je vrati jedna treća država.

Ali taj proces ne ide onako kako to Milan priželjkuje, jer i u ovoj novoj državi ima mnogih koji bi hteli da uzmu deo te njegove nove, materijalne sreće.

Milan pak, isto kao i njegov filmski tvorac Žilnik, na probleme gleda opušteno.

"Mene su cenzurisali kod kuće i vršili pritisak, uprkos tome što sam bio nagrađivan u inostranstvu. Biti previše osetljiv na to što ti se događa je velika greška. Umesto toga, treba se suočiti s našim slabostima generalno i kompleksnošću naših prostora", zaključuje Želimir Žilnik.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Eon

21.02.2025 • 22:05

Malo je takvih

Žilnik je čovek i umetnik za poštovanje.

11 4 +7
Vojvodjanin

21.02.2025 • 19:47

Pljacka

Svaka cast gos. Zilnik, sto ste snimili film na temu restitucije, da ljudi vide sta se radilo na ovim prostorima, kakve su sve nepravde doziveli od 45 god, do danas. Hvala Vam puno!!!

21 14 +7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.