FOTO - Dve radijske škole složne: Između radija i rokenrola stoji znak jednakosti

Vitomir Simurdić i Ivan Varnju sinoć su u Radio kafeu govorili o edukativno-informativnoj ulozi radija nekada i danas i ulozi u razvoju rokenrola u Jugoslaviji, ali i tome šta radio znači danas u kontekstu novog vremena.
FOTO - Dve radijske škole složne: Između radija i rokenrola stoji znak jednakosti
Foto: 021.rs/Branko Lučić
Radio jednako rokenrol, to je bila dobitna kombinacija u osećaju sveta Vitomira Simurdića daleke 1967. godine kada je odabrao radio za prostor svog životnog zanimanja - posla voditelja i urednika na Radio Novom Sadu. Isti osećaj vodio je i njegovog kolegu Ivana Varnjua, nekoliko decenija kasnije, kada je odabrao to isto zanimanje koje ga je dovelo do mesta voditelja i muzičkog urednika Radija 021.
 
O radiju nekada i danas, njegovom uticaju na tok istorije muzike u nas, novim "čitanjima" radija u vidu podkasta na primer, govorilo se sinoć u Radio kafeu, na razgovoru naslovljenom "Kazna za uši".
 
Vitomir Simurdić, i dan-danas jedinica mere vrhunskog voditelja i muzičkog urednika, rekao je da je Novi Sad bio višestruko taličan za mnoge muzičare koji su danas deo našeg kolektivnog sećanja.
 
"Neki od njih poput "Azre" i "Leb i sol", maltene su "rođeni" u Studiju M, u kojem su svirali svi relevantni bendovi i autori", rekao je Simurdić. 
 
Na pitanje, da li su on i njegove kolege bili svesni odgovornosti koju su imali pred rađanjem nečeg novog ali i toga da u rukama drže sudbine desetina mladih, talentovanih ljudi koji su u njima videli i očinske figure, Simurdić je rekao da nisu jer "da jesu, verovatno bi pobegli koliko ih noge nose".
 
O tome kako fenomen "emitovanja pesama" na radiju nikad ne zastareva i koliko euforije taj trenutak proizvede u čoveku, govorio je Ivan Varnju. Primetio je da muzički urednici mogu i danas unekoliko da diktiraju ukus određenog broja slušalaca i da na neki način kreiraju kulturnu javnost.
 
"Dobar radijski voditelj mora odlično da govori, da ima savršenu dikciju, da bude radoznao, brz i fleksibilan, i da svemu što govori daje lični pečat", složila su se oba gosta Radio kafea.
 
 
Simurdić se prisetio vremena kada se na radiju nije smelo govoriti u prvom licu jednine, jer je to na neki način "narušavalo javni moral" i kako se njegova, tada mlada generacija radijskih voditelja, za to pravo izborila tek negde 1978. godine. Varnju se složio da ego i samovažnost nekih voditelja danas preti da uruši ugled radija koji, zbog nemanja mere i ukusa, često postane tek puka brbljaonica.
 
Za Simurdića velika voditeljska škola bili su Radio Luksemburg i nenadmašni BBC.
 
"Oni su imali savršene voditelje čiji su stručnost i uticaj bili nedostižni ideal, kome su ipak svi novosadski voditelji stremili", naveo je Simurdić.
 
Simurdić je rekao da je među novosadskim voditeljima na radiju, ali i nekolicinom kolega u regionu, postojalo neko intuitivno bratstvo koje je osećalo da se tu rađa, ne samo nešto novo, već nešto veliko i važno - a to je bio rokenrol.
 
Na Simurdićevu tezu da rokenrola nema bez radija i, s druge strane, pitanja pa zašto onda danas kod nas nema rokenrola - ako i dalje ima radija, Ivan Varnju uzvratio je tvrdnjom da rokenrola i te kako ima. I da nije u lošem stanju. Kao dokaz naveo je neke od bendova iz tog našeg novog "novog talasa", između ostalog, "Ljubičice" i "Buč Kesidi".
 
Radijski posao svakako jeste umeće a možda nije preterano reći i neka vrsta umetnosti, jer odličan radijski voditelj pomno osmišljava i priprema vreme provedeno u etru, posvećeno ljudima koji su mu, na određeno vreme, prepustili svoje vreme, imajući neprekidno u vidu i odgovornost za izgovorenu reč.
 
Nekada je radijski voditelj tako bio i novčano tretiran. Arhive pamte da je nekada u počivšoj zemlji, prilikom zapošljavanja u opisu njegove finansijske nadoknade stajalo da će njegovo primanje biti u rangu umetničkog zanimanja, dakle, operskog pevača, koncert majstora, baletskog igrača… 
 
I to je još jedna priča iz onog žanra da nije baš sve u toj "groznoj Jugoslaviji" bilo tako grozno. Bio je odličan radio i bila je odlična muzika… 
 
Sve najbolje od nje i dalje se čuje na Radiju 021, a o njenoj najlepšoj strani, ispisanoj notama, često na talasima 92,2 megaherca govori i Ivan Varnju. 

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Radio kafe

"Andrašologija" danas u Radio kafeu

Andraš Urban, reditelj koji je naglavačke preokrenuo savremeno pozorište u Srbiji i uspeo da svoj osećaj sveta patentira kao naš pozorišni mejnstrim, gostovaće danas, 9. marta, u Radio kafeu u okviru ciklusa razgovora "Govorim, dakle postojim".