Preglede će raditi doktori sa Instituta za plućne bolesti Vojvodine.
Cilj ove akcije je da se šira javnost upozna i informiše o značaju i rasprostranjenosti ove potencijalno teške i smrtonosne bolesti.
Svi građani će istovremeno od lekara i stručnog osoblja Instituta imati priliku da dobiju informacije o bolesti, lečenju, prognozi i svim ostalim pitanjima vezanim za ovu bolest.
U Vojvodini od HOBP boluje oko 8,5 odsto građana
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je nedovoljno prepoznato, nedovoljno lečeno, podmuklo oboljenje pluća koje dovodi do socijalne izolacije, trajnog invaliditeta i prerane smrti. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, danas u svetu od ove bolesti boluje oko 210 miliona ljudi, a godišnje umre preko tri miliona obolelih.
Najznačajniji uzrok HOBP je pušenje, aktivno ili pasivno, a sve se više kao faktori rizika ističu aerozagađenje i loši uslovi rada. Štetne čestice iz spoljne sredine dospevaju preko disajnih puteva u najsitnije delove pluća dovodeći do njihovog oštećenja što se manifestuje suženjem disajnih puteva i prekomernim nakupljanjem vazduha u plućima.
Početni simptomi su obično blagi, u vidu kašlja, iskašljavanja, nedostatka vazduha i zamaranja, a javljaju se pri jačem fizičkom naporu. Ovi simptomi se vremenom pogoršavaju, ispoljavaju se i u miru ili pri obavljanju osnovnih životnih aktivnosti kao što su jutarnja toaleta ili oblačenje. Bolest je često udružena sa bolestima srca, krvnih sudova, koštano-mišićnog sistema i depresijom.
Promene koje nastanu pre postavljanja dijagnoze su trajne, ali se pravovremenom i adekvatnom terapijom može sprečiti dalje propadanje plućne funkcije i brzo pogoršanje bolesti, čime se ovim pacijentima obezbeđuje kvalitetniji i duži život.
"Procenjuje se da danas u Vojvodini od HOBP boluje oko 8,5 odsto građana. Iako postavljena dijagnoza obično ne izaziva posebnu zabrinutost pacijenta, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije petogodišnje preživljavanje je od 40 do 70 odsto, u zavisnosti od težine bolesti. HOBP se trenutno nalazi na trećem mestu svih uzroka smrti i dok je broj umrlih od moždanog udara i infarkta srca sve manji, broj umrlih od ove bolesti raste", rekla je dr Sanja Hromiš iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine.
Bolest se razvija polako, simptomi se najčešće ne prepoznaju na vreme ili se pripisuju životnoj dobi ili drugim bolestima. Pacijenti se obično javljaju lekaru kada je već došlo do teškog oštećenja plućne funkcije i nastanka invaliditeta.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Kolona od Iriga ka Iriškom vencu: Šta se dešava u saobraćaju u Novom Sadu")
.jpg "GSP privremeno ukinuo đačke polaske autobusa dok traje raspust")
