Diplomirani stranački aktivista

Čovek koji ukoliko ume funkcionalno da čita, studira pažljivo stranački program i zna da treba da veruje u njega. Ukoliko ga nije pročitao ili to nije učinio funkcionalno i dalje zna da treba da veruje u lidera. Kada verujete u lidera, svaki program je kao molitva. Nakon te permanentne vere, stranački diplomac počinje da veruje i u funkcionisanje svih segmenata društva kada njegovi - prvi i pravi - dođu na vlast i on (čitaj: marljivi student) zajedno sa njima.

Efikasno zdravstvo, smisleno školstvo, pravičan sudski sistem, organizovana policija na pravoj strani zakon, funkcionalna administracija, sređene finansije i, naravno, kultura koja pre vremenske prognoze ukazuje da nam slede suncem okupani dani, samo čekaju na diplomiranog stranačkog aktivistu, njegove istomišljenike i njegove vođe. Na put do te diplome ide se stranačkim autobusima, naduvanih balona i parola, usklađenih ovacija sa visokim tonom u govoru lidera.

Mnogo je pređenih kilometara iza kojih ostaju skladni aplauzi u televiziijskim emisijama, trafostanice, bandere, stubovi, fasade i ostale površine oblepljene plakatama istine, pravde i boljeg života. Mnogo je reči utrošeno na brižna i ljubavna pisma biračima, koje je diplomirani aktivista, kao poštar spasa, podelio dostojanstvenim građanima koji tu istu spas decenijama čekaju. I eto spasa u formi pisma, kokošaka, besplatnog merenja pritiska i obećanih im radnih mesta. Mnoge bake i deke sve više veruju da je aktivista svetiji od Hrista. Da, stranački aktivista je ta sveta i realna spona između želja i stvarnosti.

Taj diplomirani donosilac lepih vesti je spreman i da se potuče sa nosiocima gorke ali uspostavljene svesti. U njegovoj ruci bejzbol palica kao penkalo šara. Za bolje sutra osim plaćene članarine, spreman je bubrege da premešta pripadnicima onog stada koji ne veruju u njegove snove. On je taj koji diže ruke, on glasa, on je masa, jedan od mnogih, ta reka u kojoj su davljenici slavljenici novog trijumfa. On bar borbeno izgovara tuđe reči, on je spreman i na sopstvenu žrtvu ne bi li bio klon, jer to je jedini put za tron.

A tog trona nema bez gomile prizemnih pokolenja. I nema tog talenta, tog rada, te literature, koja može pobediti polaznika višegodišnjeg kursa iz stranačkog aktivizma. On je zaštićen, podržan, bodren, afirmisan, uglađen, nasmejan i zabrinut kad treba. On je sklon zaboravu jer veruje i, kako veli, u tome ne preteruje. On je dete strukture, evolucija od dronjaka do brendiranog perja, on je Neko i Nešto i jedini način da se to bude.

Sve ostalo je bajka za smrtne ljude, koji se gase, nestaju ili u najboljem slučaju nemoćno čude.