Dušan Domović Bulut je, zajedno sa svojim saigračima, doneo četvrtu titulu svetskog prvaka u basketu tri na tri u Novi Sad, a u razgovoru za 021.rs govori o odbrani titule, basketu, buntu, motivaciji i odrastanju u Bronksu.
Foto: 021.rs
Da biste stigli od Limana do Manile, potrebno je da pređete oko 9.500 kilometara. Da biste četvrti put osvojili titulu svetskog prvaka u basketu tri na tri, svedoči Dušan Domović Bulut, potrebne su godine truda, ali i konstantna glad za pobedama.
"Bullutproof" je do sada bio tri puta proglašavan za MVP-a na svetskim prvenstvima i turnejama sa nacionalnim timom i klubom Novi Sad Al-Wahda.
Održavati se na tronu iz godine u godinu postaje teže. Bulut, Marko Savić, Stefan Stojačić i Dejan Majstorović su pojedine reprezentacije dobijali rutinski, ali je u nekim trenucima šampionat na Filipinima delovao kao "Thrilla in Manilla". Kako kaže, na početku sezone i prvenstva bilo je dosta iskušenja, krenulo se nešto slabije, a u reprezentaciju je došao Stojačić sa kojim, zbog različitog rasporeda, nisu stigli na vreme da se uigraju.
"Posle pobede nad Holandijom u prvom meču, za koju znamo da uvek cilja zlatnu medalju, turnir se odvijao kako je trebalo. Imali smo malo lakšu grupu, ali i dosta vremena da skautiramo protivnike. Poljaci, koje nismo očekivali u polufinalu, odigrali su neverovatan meč, videli smo da imaju veliku želju, odličan spoljni šut, ali i da nemaju snage da u tom ritmu odigraju svih 10 minuta i iz tog razloga, koliko god oni pogađali lude šuteve, imali smo plan da igramo strpljivo, što se ispostavilo kao dobra taktika. Naravno, mora se pomenuti i taj Majstorovićev šut. Ovaj sport je očigledno sport ludih šuteva i mnogo sreće. Finale je bilo izuzetno teško, po ko zna koji put smo igrali protiv Holandije, tu nema više nikakvih trikova, svi sve znamo o svakome i prevagnuo je lični kvalitet i velika želja za osvajanjem medalje", priča Bulut za 021.rs.
Kada postoji kontinuitet pobeda, "skidanje skalpa" šampiona postaje motiv protivnicima. Ekipe koje nemaju izgleda za osvajanje turnira, imaju veliku želju da makar "očešu" one koji pretenduju za medalju. Ipak, upravo iz te konstantne pretnje protivnika željnih pobeda Bulut i ekipa pronalaze motivaciju da dokazuju da su najbolji.
"Naša motivacija je da budemo najbolja ekipa na svetu, da vidimo koliko daleko u tome možemo da odemo. Mentalni stav da želimo da dokažemo svakom sledećem protivniku da smo bolji, da smo sa razlogom najbolji na svetu, održava naš kontinuirani uspeh. Mislim da ćemo biti na vrhu dokle god razmišljamo i radimo u tom pravcu", dodaje naš sagovornik.
U zemlji sa nekoliko miliona fudbalskih selektora, košarka je bila taj sport u kojem se reprezentacija na svako takmičenje pratila sa velikom nadom u medalje, što je neretko bilo sasvim opravdano. Uspesi su doveli do toga da ubacivanje iz trojke "bez koske" u kraju uvek bude razlog za hvaljenje među ekipom. Tako je bilo ranije, a tako je i danas. Bulut se bavio i profesionalno košarkom, koju je počeo da trenira 1995. godine, ali mesto na kojem je imao potpunu slobodu da radi šta želi bili su betonski tereni na Limanu.
U razgovoru za 021.rs prepričava događaj sa snimanja na terenu u Bronksu, gde je šutirao za trojku, dao koš, a potom se, kako kaže, javio spontani aplauz ekipe koja je cugala kraj terena.
"Atmosfera koja se tu javljala mi je bila zanimljiva i zbog toga sam se više povezivao sa uličnim basketom. Samo odrastanje na Limanu jeste kreiralo moj karakter, jer je za nas teren bio sve. Ne samo zbog basketa, nego i zbog socijalizacije, mi nismo imali internet, nego teren. Izađeš na basket, gledaš kako igraju stariji od tebe, kako se ponašaju, slediš te korake. Pokušavaš da pronađeš način kako da skreneš pažnju na sebe, ne samo kvalitetom, nego i načinom igre. Trudio sam se da moj stil bude atraktivan za gledanje, a onda neka starija ekipa kaže da je to dobro i pozove te da igraš sa njima. Kada razmišljam o svemu tome, shvatim da je taj celokupan put uticao na moju ličnost."
Međutim, Bulut ne posmatra basket samo kao sport koji će se zaigrati na Olimpijadi 2020. godine. Za njega je ulični basket pitanje supkulture, doživljaja u celini. Dok je odrastao Bronks je bio mesto, kako kaže, pankeraja, bilo je svirki, pa zbog toga ne treba ni da čudi da mu je, uz motivisanost i timski rad, asocijacija na basket i - bunt.
"Bunt je mojoj generaciji jednostavno bio urođen, zbog načina na koji smo odrastali. Roditelji su mi dali slobodu, mogao sam da radim šta želim, ali su me istovremeno naučili da preispitujem samog sebe i ljude u okolini. Tako se i rodio bunt prema autoritetu, zbog čega sam imao velike probleme u košarci, jer sam imao dosta trenera koji su na treninge dolazili da bi odradili posao, nisu imali pojma šta rade i ja sam se protivio tome. Meni je basket sve u životu i nisam želeo da se neko za*ebava sa mojim životom, da me usmerava na put kojim nisam hteo da idem. Zbog tih stvari povezujem basket sa buntom, ali sa onim što su pank i hip-hop kao supkulture", objašnjava jedan od najboljih basketaša sveta za 021.rs.
Naredni korak za Buluta je organizacija druge sezone Lige Novog Sada u basketu tri na tri, koja startuje u subotu, 23. juna na Bulut Court terenima na Telepu. Ideja je da se animira lokalna zajednica koja voli basket, a ne bavi se njime profesionalno. Učešćem na turniru imaće priliku da osete atmosferu turnira na kojima učestvuje Novi Sad Al-Wahda. Timovi će igrati na profesionalnoj podlozi na kakvoj će se igrati i mečevi na Olimpijadi. Posle 10. kola, šest najboljih timova će ući u završnicu prvenstva.
Ova liga je stvar lične ambicije, na šta se stvari često svode kada je u pitanju basket. Sport na početku nije imao podršku, basketaši su se sami organizovali, odlazi na turnire, osvajali medalje, a kući bi ih čekalo tapšanje po ramenu i obećanja "za najbolje promotere Novog Sada". Naravno, većina izrečenog je ostalo samo na nivou obećanja.
Ni posle velikih uspeha situacija se nije promenila. Bulut kaže da i dalje postoji stereotip da basket nije profesionalni sport, da je u pitanju rekreacija, kao i da se time bave oni koji su manje talentovani.
"Dokle god se ne skloni generacija koja tako razmišlja mi nećemo imati nikakvu pomoć ili ona neće biti na nivou onoga što zaslužujemo. Ali upravo iz takvih stvari kreće motivacija za nove uspehe. Nadam se da ćemo razbiti tu barijeru zbog narednih generacija koje će se baviti ovim sportom, da one imaju lakši put, svoj teren, da budu priznati. Uvek nas dočekuju na nekim prijemima, već šesti put se sastajemo, izljubimo se i šta onda? Na nama je da ispoštujemo te pozive, ali je to toliko postalo besmisleno da na to gledam sa dozom gađenja. Ipak, ne bismo želeli da radimo neke stvari na način ko što drugi ljudi rade prema nama, tako da se uvek odazivamo na takve stvari."
Nasuprot svemu, kako kaže, ne smatra da im je iko išta dužan, dodajući da sve što rade, rade prvenstveno zbog sebe i u nameri da usreće ljubitelje basketa.
Svakako da se sa novim pobedama nade fanova podgrevaju kako se Olimpijada bliži, te se već računa da Srbija ima osigurane nove medalje. Ipak, ovaj 32-godišnji basketaš poručuje da se ide korak po korak, kao i da je neophodno da se nacionalni tim prvo kvalifikuje na Olimpijske igre, nakon čega će se, svakako, ići na zlatnu medalju.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Trener Vojvodine Nenad Lalatović ponovio je da je najveći problem njegove ekipe realizacija i da će u predstojećem prelaznom roku ta pozicija biti prioritet.
Košarkaši Vojvodine zabeležili su i osmi uzastopni uspeh u Košarkaškoj ligi Srbije pošto su večeras na Spensu savladali Slogu sa 96:70 i tako se učvrstili na čelu tabele.
Odbojkaši Vojvodine nisu uspeli da se plasiraju u osminu finala CEV kupa, pošto su na svom terenu poraženi od Brašova 0:3 (22:25, 17:25, 22:25), u revanš meču šesnaestine finala.
Savladavši u sedmom kolu Košarkaške lige Srbije Metalac sa 80:67, Vojvodina je večeras u Valjevu
zabeležila sedmi uzastopni uspeh i učvrstila se na liderskoj poziciji.
Odbojkaši Vojvodine poraženi su večeras na gostujućem terenu od rumunskog Brašova 1:3 (19:25, 21:25, 25:23, 21:25), u prvom meču šesnaestine finala Kupa CEV.
.jpg)
Komentari 12
maheem
Vlada
Liman 3
Podrska
Pratim redovno 3x3
Sve pohvale za Buluta!!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar