Uprkos tome, srpski parasportisti nižu uspehe na svetskim i evropskim prvenstvima, kao i na Olimpijadi.
Sa Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru 2016. godine srpski paraolimpijci vratili su se sa čak devet odličja, raznovrsno podeljenih. Srpski tim osvojio je tri zlata (streljaštvo, stoni tenis, bacanje čunja), dva srebra (stoni tenis, bacanje čunja) i četiri bronze (streljaštvo, dva puta stoni tenis i bacanje koplja). Međutim, put do svetskog vrha i afirmacije naših sportista nije bio jednostavan.
Član Sportskog Saveza paraolimpijskih sportova Vojvodine Dragan Bunčić kaže za 021.rs da je proslavljeni paraolimpijac i sadašnji selektor Zlatko Keser, inače osvajač pet medalja na šest Olimpijada, putovao svakog dana iz Bača na trening, u čemu nije jedini kada su vrhunski parasportisti u pitanju.
"Borislava Perić-Ranković je svaki dan do Spensa dolazila iz Čuruga i bukvalno jurila ljude po sali da treniraju sa njom, dok 1999. godine nije osnovan stonoteniski klub osoba sa invaliditetom 'Spin', u koji je trenutno učlanjena maltene cela stonoteniska reprezentacija. Sa uspesima su počeli da se razvijaju uslovi za rad i sve je krenulo na bolje. Tada se ne može izbeći obezbeđivanje pravih uslova za rad ljudima koji su doneli tolike medalje. Generalno, kako je bilo ranije, sad je dobro. Uvek može bolje. Uz pomoć lokalnih i pokrajinske vlasti uspeli smo da izgradimo sistem u kom se tačno zna ko šta radi", objašnjava Bunčić kako je sve počelo.
U izveštaju Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu iz 2007. godine kao jedan od problema osoba sa invaliditetom naveden je nedostatak informacija o tome gde, kome, kada i kako da se obrate ukoliko žele da se bave sportsko-rekreativnom aktivnošću. Bunčić navodi da se dosta toga promenilo od tada.
"Gradski savez Novog sada koji je zadužen za rad sa sportistima sa invaliditetom uveo je termine u određenom vremenu u kom sportisti mogu da dođu da se rekreiraju. Mislim da su termini ponedeljkom, sredom i petkom, a kada govorimo konkretno o stonom tenisu, ne postoji obaveza da se termini plate. Trenutno u Novom Sadu postoje tri stonoteniska kluba za osobe sa invaliditetom. Postoji i boćarski klub, a i košarka je počela da se razvija, pa neko kome se sviđa bavljenje sportom može da postane član nekog od navedenih kolektiva. Međutim, neki klubovi ne žele da se učlane u Paraolimpijski savez Vojvodine. Mi okupljamo samo sportove koji su prepoznati od strane praolimpijskog komiteta", kaže naš sagovornik.
Član pomenutog kluba "Spin" je i evropski prvak iz 2011. godine i višestruki šampion države Mitar Palikuća. On nije imao problem sa pronalaženjem informacija kada je počinjao da trenira.
"Iskreno, u mom slucaju nije bilo takvih problema, mada moram da napomenem da sam se i pre moje nesreće bavio sportom. I posle te nezgode potrudio sam se da se aktiviram i raspitam kojim bih sportom mogao da se bavim, tako da sam se obreo u stonom tenisu", navodi bronzani iz Rija za 021.rs.
Uprkos tome što, prema rečima Palikuće, Grad Novi Sad ulaže u promociju parasportista, postoje neke stvari koje bi mogle da budu bolje, a tiču se arhitektonske barijere i prilaza do sala.
Klub "Spin" spada u najtrofejnije u Srbiji, sa šest sportskih stručnjaka koji rade sa sportistima, a u čitav process uključen je i psiholog. Psihološkinja sporta Marijana Tišma kaže da sportisti sa invaliditetom imaju problema kao i svi drugi i da se oni odnose na tremu i borbu sa očekivanjima na takmičenju.
"Kada sa njima radim na psihološkim pripremama bavimo se pitanjem invaliditeta, odnosno kako su oni to prevazišli, da li su prevazišli. Neki su bili hodajući, sada više nisu, neki su se rodili sa invaliditetom... Sa njima radimo na prihvatanju sebe i svog tela, mada su oni koji se bave sportom sebe već prihvatili i saživeli sa tim i žive vrlo kvalitetan život bez obzira na svoj invaliditet", ističe Tišma i dodaje da postoji problem nedovoljne fizičke aktivnosti kod osoba sa invaliditetom, ali da je to problem opšte populacije.
"Iako svi znamo da je sport jako važan, mali broj ljudi se zapravo njime bavi. Mislim da kod osoba sa invaliditetom treba napraviti edukaciju i bolje umrežavanje Saveza Srbije sa sportovima i još bolje, sa školama i ostalim institucijama, da bi se popularizovala i medijski propratila cela akcija kako bi svi bili informisani o tome šta oni zapravo mogu", predlaže Tišma.
Na osnovu odluke Vlade, status parasportista u Srbiji izjednačen je sa statusom sportista. Nagrade koje parasportisti dobiju za uspehe na svetskom i evropskom prvenstvu ili olimpijadi odgovaraju nagradama koje na istim takmičenjima dobiju sportisti. Iako su sagovornici saglasni da položaj sportista sa invaliditetom iz godine u godinu biva sve bolji, postavlja se pitanje zašto su nadležni reagovali retroaktivno i tek posle brojnih medalja odlučili da ulože u uspešne paraolimpijce.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 3
Ja
Sasa
Lola
Nažalost invalidi su na margini u nasem drustvu. Jedino utociste im je porodica,a podrska drzave je izostala,učinila ih je nevidljivima.
Najvazniji fokusi su gradovi na vodi za srecu nas svih.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar