Klub je na svečani načion podsetio na prohujale decenije igre "ispod dva obruča" u crveno-belim dresovima.
Tim Vojvodine je sa primetnom prednošću lider na tabeli Košarkaške lige Srbije, dok je u ABA 2 ligi takođe pri samom vrhu, pa se u oba takmičenja očekuje konačan plasman i iznad početnih očekivanja.
Nema šta, lako se može desiti da u jubilarnoj godini Vojvodina posle tri decenije ponovo bude učesnik međunarodnog nadmetanja, ovog puta Regionalne ABA lige. Bio bi to najdraži poklon za jubilej.
Igra kao zabava
Početak je bio krajnje spontan, dečački. Posle ratnih nevolja i bede, grupe mališana su retko zadovoljstvo nalazile u dečjim zabavama i igrama. Lopta je u to vreme bila prava retkost, jedna je služila za više sportova, fudbal, rukomet, košarku... nije bilo ni jednostavno, ni jeftino nabaviti je. Većina je bila u posedu sportskih društava, te su se "klinceze i klinci" rado učlanjivali kako bi došli do osnovnog rekvizita.
Tako se u tadašnje novosadsko društvo Sloga već krajem 1945. i početkom 1946. upisao veći broj mališana kako bi igrali košarku, tada ne previše popularno loptanje. Bile su to spontane igre, utakmice su se zakazivale usmeno, kao kad klapa iz jedne ulice ugovara igru sa momcima iz susednog kvarta.
Tek krajem 1948. godine počinju nešto organizovanija takmičenja i zato se 22. decembar 1948. godine uzima za datum osnivanja kluba. Dve godine kasnije sve sekcije društva menjanju ime u Vojvodina, nešto kasnije sekcije se osamostaljuju u samostalne klubove. Koristio se teren u Dunavskom parku.
Prvi trener i stadion
Prvi trener u klubu bio je Oskar Bozo, a 1954. Vojvodina nastupa u Vojvođanskoj ligi. Teren se nalazio u sklopu Gradskog stadiona(danas stadiona "Karađorđe"), na mestu proširene severne tribine, otprilike gde se danas prodaju ulaznice za fudbalske utakmice.
Bio je usmeren okomito u odnosu na ulicu Dimitrija Tucovića, a kako su bili postavljeni stubovi sa snažnim osvetljenjem, bilo je i noćnih utakmica.
Već druga generacija seniora je osam godina kasnije uspela da se plasira u Drugu ligu u kojoj prve sezone, 1962. godine, zauzima sasvim solidno treće mesto. Očekivao se dalji napredak, međutim, stvari poprimaju neugodan tok. Stadion se širi, uklanja se košarkaški teren, KK Vojvodina se seli na Eđšeg. Neočekivano, opada kvalitet igre tima od koga se dosta očekivalo, klub pokušava da se ojača spajanjem sa Novim Sadom. Nije pomoglo, ekipa je ispala i klub se 1965. godine opet našao u Vojvođanskoj ligi.
Prvi put prvoligaš
Bile su potrebne tri godine da se vrati u Republičku ligu i da se obnove nekadašnje želje o stvaranju prvoligaške ekipe. Angažovan je Laslo Ratgeber, trener koji se afirmisao formiranjem i dugogodišnjim vođenjem prvoligaške ženske ekipe Partizana sa Telepa. Okupio je dobar i perspektivan sastav, bio najbolji u republičkoj ligi. Sledila je 1969. i pobeda na kvalifikacionom turniru u Skoplju i plasman u Drugu ligu.
Kako su kvalitetnija košarkaška takmičenja u međuvremenu izmeštena u zatvoreni prostor, Vojvodina je igrala u Hali 1 Novosadskog sajma. U četvrtoj sezoni drugoligaškog basketanja, Vojvodina uspeva da bude pobednik i prvi put se u sezoni 1973/74. plasirala u Prvu ligu.
Iz Zrenjanina su stigla dva pojačanja, bek Laslo Hajnal i centar Zlatoje Nestorov, sa njima je i trener Milutin Minja. I pored svega, prva polusezona je bila veoma slaba. Mada je nastavak bio znatno bolji, novosadski košarkaši će šampionat okončati na pretposlednjem (13.) mestu i ispasti u Drugu ligu u kojoj će se neprekidno nadmetati narednih trinaest sezona. Iz ove gneracije u sećanju Novosađana ostali su zapamćeni Miodrag Gušić, Jovo Malešević i Geza Daniel.
Izlazak na međunarodna takmičenja
U međuvremenu u Novom Sadu je izgrađen Spens sa dve dvorane za sportske igre, ali o košarci se nije previše razmišljalo. Tek sredinom devete decenije postaju glasnije prvoligaške ambicije, pa je 1987. za trenera doveden Dušan Ivković. Odmah ekipu uvodi u elitni rang.
Prve prvoligaške sezone "crveno- beli" osvajaju deveto mesto, naredne peto i po prvi put izlazak na međunarodnu scenu učešćem u tada veoma solidnom nadmetanju Kup Radivoja Koraća. Ispali su u drugom kolu od Šampu Klir, kasnijeg pobednika, sa samo poenom razlika.
Ponovo su peti u nacionalnom prvenstvu i po drugi put stiču pravo učešća u Kupu Radivoja Koraća. Iz ove generacije publika još pamti braću Grmuša, Miodraga Lopičića, Nikolu Lazića, Ivicu Mavrenskog…
Dvostruko spajanje
Godine 1991/92. u Kupu Koraća ispadaju od Panatinaikosa, ali dolazi do raspada nekadašnje države i organizacije nadmetanja na (novom) nacionalnom nivou. Raspad države je pogubno uticao na klub, naglo je siromašio i gubio u kvalitetu trenažnog rada. Već u prvoj sezoni novog šampionata, ispada, odmah se vraća i potom uspeva da se fuzijom sa BFC naizgled spasi.
No, bilo je to samozavaravanje. Dve godine kasnije ispada, pripaja se i NAP, a dugovi sva tri kluba se lociraju na jedno mesto, u KK Vojvodina. Dve godine kasnije NIS kupuje Beobanku i seli je u Novi Sad. Potom je Beobanka preimenovan NIS Vojvodina, a inicijalna Vojvodina ostaje da grca u dugovima i, kako zna i ume, nosi se sa brdom poteškoća.
U ovom dosta dugom periodu, grad je imao nehajan odnos prema klubu, svu pažnju i sav novac usmeravao je prema moćnom NIS-ovom čedu. Još se priča o Aleksandru Lukiću, rekorderu sa 179 prvoligaških utakmica u crvenom belom dresu u devet sezona, ali i o Zlatku Boliću, čiju karijeru je raspad države preusmerio na druge klubove.
Ka evropskoj sceni
Petnaestak godina se, uprkos velikom pregnuću igrača, trenera i uprave, polako srozavala da bi 2011/12. ispala u Vojvođansku ligu.
Odmah se vraća, a naredne tri sezone su joj potrebne da se iz Druge lige godine 2016/17. prvi put kvalifikuje za Prvu ligu u novoj državi. Od tada je stalni učesnik nacionalnog šampionata, poslednje tri sezone uvek u vrhu tabele sa lepim izgledima da u jubilarnoj godini osvoji prvu poziciju u Košarkaškoj ligi Srbije. Realni su izgledi da se visok plasman, zašto ne i prvo mesto, izbori i u ABA 2 ligi.
U Srbiji svakako ima dosta košarkaških klubova bogatije i lepše prošlosti, zapravo, malo je onih čiji je hod svih ovih decenija bio toliko trnovit, sa naglim skokovima i sa još dubljim padovima. Priča o vodećem novosadskom košarkaškom klubu je poučna ponajviše baš za sportske radnike oko kluba koji su poslednjih godina učinili mnogo kako bi se Voša vratila u međunarodnu arenu.
Komentari 12
Bora
Malo
Malo geografije za vas desnicare:
Vojvodina- privremeno okupirana teritorija od strane Srbije..
Severna Srbija- granica Novi Beograd, preko reke uskoro slobodna Vojvodina.
A sada po parizer i igraj se sa desnicom...
Dejan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar