U konkurenciji Vašaša, Fjorentine i Sparte iz Praga, Novosađani su uspeli da postanu tridesetpeti osvajač najstarijeg evropskog klupskog takmičenja, Srednjoevropskog kupa.
Generaciju koju je formirao Vujadin Boškov, a mudrom rukom vodili Todor Veselinović i Branko Stanković uspela je da osvoji ovaj vredan trofej.
Svoju prvu utakmicu u takmičenju Vojvodina je odigrala u Firenci gde se sastala sa Fjorentinom. Bila je to utakmica u kojoj su oba protivnika tek startovala u Kupu, pa je tako prikazana igra bila više nervozna nego kvalitetna. Ipak, čvrstim redovima u odbrambenoj liniji gosti iz Novog Sada su uspeli da do kraja održe nerešen rezultat 0:0, iaoko su u nekoliko mahova imali prilike i da reše utakmicu u svoju korist.
Sa izborenim remijem, fudbaleri Vojvodine su se iz Firence vratili da bi posle kraćeg vremena u drugom kolu SE kupa dočekali na svom terenu prašku Spartu. Samo pobeda otvarala je vrata toliko željenom trofeju. Golovima Jurčića i Mišića ona je i ostvarena. Prvu pobedu nad Spartom simpatizeri novosadskog prvoligaša su dočekali kao pokazatelj da im je klub na dobrom putu da uđe u anale pobednika SE kupa.
Siguran pohod ka osvajanju ovog vrednog trofeja poljuljalo je gostovanje u Budimpešti kod tradicionalno neugodnog protivnika, starog poznanika još iz 1957. godine, Vašaša. Čak ni dva gola, koja su postigli navalni igrači Vojvodine, nisu bila dovoljna da se izbori bar nerešen rezultat. Vašaš je pobedio sa 3:2 i tako nagovestio da će ponovo, po šesti put, konkurisati da osvoji vrednu titulu.
Priliku da se revanširaju za poraz u Budimpešti, fudbaleri Vojvodine su imali kada su već u sledećem kolu bili domaćini mađarskom prvaku. Sve je išlo po planu. Već posle kraćeg vremena na semaforu je pisalo 2:0 za Vojvodinu. Kada su svi na stadionu pomislili da pobeda ne dolazi u pitanje, fudbaleri Vašaša su priredili pravi šok za mnogobrojne navijače koji su se okupili na tribinama da pozdrave novu pobedu "crveno-belih". Za samo nekoliko minuta gosti su uspeli da smanje, a zatim i da izjednače rezultat i tako se neporaženi vrate kući.
Međutim, fudbaleri Vojvodine su i dalje sami odlučivali o svojoj sudbini. Za osvajanje titule pobednika SE kupa bilo im je potrebno da iz preostale dve utakmice osvoje tri boda. Zadatak u svakom slučaju ni malo lak ali ne i neostvarljiv.
Kao domaćin, igrači novosadskog prvoligaša su uspeli da pobede goste iz Firence sa 4:2, golovima, podsetimo, trostrukog strelca Vučekovića i Mokuša. Fjorentina se vratila u Italiju ubedljivo poražena što je stvorilo realne šanse da će Novi Sad konačno dobiti pobednika najstarijeg fudbalskog klupskog internacionalnog takmičenja. Trebalo je još samo zabeležiti nerešen rezultat protiv Sparte u Pragu.
U divovskoj borbi za svaki metar terena, fudbaleri Vojvodine su uspeli da utakmicu okončaju nerešenim rezultetom 0:0, mada su za bod morali da upotrebe i poslednji atom snage. Bod je osvojen i veliki prelazni pehar Srednjoevropskog kupa se našao u prostorijama Vojvodine.
.jpg "Uvodi se redovna i vanredna odbrana od poplava u Vojvodini: Ovo je trenutna situacija")
Komentari 5
To su bili dani
Svilar, Jurchic, Vujkov, Mokus, Trifunovic, Novoselac, Rutonjski, Lerinc, Ivezic, Vuchekovic, Nikezic, Pavkovic, Lichinar -Jugoslovenske Ajaks.
Šta su tada bili za holandski Ajax MU, Real, Barsa...? Mačiji kašalj. A ja tvrdim da je ovaj tim Voše bio i Jugoslovenska A Reprezentacija (možda je samo na par mesta mogao neko iz ostatka ,,Juge").Uh, kako ukoponovan tim. (alal vera Todore)! Imali su sve: brzinu, šut, centaršut, dribling, pas, prekid, skok, snagu, tehniku...Samo nisu imali istinsku podršku, osim nas navijača.Igrali su sami protiv svih.A znate kako je tada bilo teško pobediti i u Mostaru, i u Sarajevu, Tuzli, Rijeci.. da ne govorimo o Splitu, Beogradu, Zagrebu.Posle njih teško je moglo do bolje generacije, bar u narednih pola veka, sa takvin maćehinskim odnosom prema Klubu.
Jedan Miloš Šestić, 88/89, samo je prodrmao i pokrenuo taj stali sat Fk Vojvodine (za jedno leto ) u njenom decenijskom hodu po mukama.Svaka čast i kasnijim velikim ino karijerama Mihajlovića, Jokanovića..., ali tih 11 i onih 11, kao tim, teško da su uporedivi.Te 88/89, Šele je pravio haos, dok se 74/75 nije znalo od koga dolazi opasnost: od brzine Lerinca, centaršuta LIčinara, šuta Nikezića desnom nogom ili Ličketa levom, skoka visokog Vučekovića ili omalenog Ivezića, pasa i driblinga Bobeta Pavkovića energije Vujkova, Jurčića i Trifunovića, elegancije i lakoće Novoselca, lukavosti Mokuša, čuda Ratka Svilara.
I 1994, 1998, 2001 i 2010 imale su svoje junake i heroje na terenu, ali nemojte, o samo večeras nemojte, molim vas nije fer, da me vraćate u te nezaboravne 70 i neke, i njene zaboravljene junake od današnje FK Vojvodine.
Možda su ti ljudi danas sa puno sedih vlasi, ili bez kose, sa viškom kilograma, a manjkom hitrine, ali ljubav prema dresu kojeg su nosili, i za koji su se znojili, sa prohujalim godinama sigurno nije ništa manja nego tada.Naprotiv, ona raste u nekoj drugoj dimenziji, i to daleko od Stadiona kojeg smo svi tako veleli i ponosili se njime, prodefilovanim slavnim generacijama na njemu, i svetlošću novosadskih reflektora i njenih fudbalskih zvezda.
To su bili dani
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar