Prijave zbog zlostavljanja dece sve češće

"Dete je i onom trenutku kada je bilo zlostavljano pokazivalo svoje emocije i jasno govorilo i pokazivalo da voli svoju majku", kaže ona.

Sve više prijava nasilja

Tokom cele 2009. Centru za socijalni rad prijavljeno je oko 100 slučajeva zlostavljanja dece, a ove godine je do juna bilo već 70 prijava. Mira Kačavenda Kljajić kaže da brojke ne pokazuju da je samo nasilje u porastu - već da je njegovo prijavljivanje sve češće. Ona je ocenila da svest građana o zlostavljanju dece napredovala, ali da još ima puno prostora za poboljšanje.

"Sve ustanove koje imaju bilo kakav kontakt sa decom, poput predškolskih ustanova, škola ili domova zdravlja, po službenoj dužnosti imaju obavezu da prijave ukoliko saznaju da je dete izloženo nasilju. Građanstvo ima moralnu obavezu da to uradi, što znači da prijava može biti i anonimna, telefonskim putem", rekla je Kačavenda Kljajić za 021.

Ukoliko se po izlasku na teren utvrdi da je trenutno okruženje rizično po dete, ono se roditeljima oduzima po hitnom postupku. Kako kaže Kačavenda, cilj jeste da se deca vrate u primarnu porodicu, ali krajnji ishod zavisi od velikog broja faktora - prevashodno od intenziteta i trajanja nasilja, kao i toga da li je rad sa roditeljima dao neke rezultate. Psihološkinja SOS centra za decu žrtve nasilja, Aleksandra Spasojević, kaže za Radio 021 da postoje faktori koji mogućnost vraćanja u primarnu porodicu svode na minimum.

"Ukoliko postoji zloupotreba alkohola, droga ili postoje neki psihijatrijski poremećaji, znatno je otežano ponovno uspostavljanje kontakta s detetom, a ujedno je mala mogućnost da se dete vrati roditelju", rekla je ona.

Druga šansa i za decu i za roditelje

Aleksandra Spasojević kaže da deca na različite načine reaguju na nasilje - besom, agresivnošću ili povlačenjem u sebe, ali da uglavnom imaju osećaj da su ona kriva zbog svega što im se dešava. Dok roditelji imaju priliku da se nauče drugačijim načinima vaspitanja, način na koji zlostavljana deca razmišljaju menja se kroz razgovor i igru.

"Bitno je da dete shvati da ono što su uradili tata i mama jeste njihova odgovornost, a ne detetova. Daje im se psihiloška podrška i to traje duži vremenski period, a sa malom decom to ide kroz igru i neobavezan razgovor, gde se može na fin način otkriti detetov način razmišljanja i uticati da se on promeni", ističe Spasojevićeva.

Razotkrivanje veća kazna od nasilja

Novosadski Osnovni sud je od početka 2009. godine do sada izrekao 89 presuda vezanih za nasilje u porodici, a najčešće su zatvorske kazne u trajanju do tri meseca i sa uslovnim rokom od oko godinu dana. Mira Kačavenda Kljajić je ocenila da, uprkos određenom poboljšanju na koje ukazuje i sve veći broj prijava Centru za socijalni rad, mnogi ljudi još smatraju da je tuđe dete - tuđ problem.

"Potrebno je da se o tome priča. Potrebno je da onaj ko čini nasilje nad detetom bude svestan da će biti otkriven. Sama visina zatvorske kazne neće bitno uticati na smanjenje nasilja, već svest da će nasilnik biti otkriven. Najbitnije je da se ljudi ne plaše da prijave", rekla je ona.

Saveti za žene i decu žrtve nasilja mogu se dobiti na SOS telefon 021/422-740, a samo nasilje se može prijaviti Centru za socijalni rad na telefon 021/421-166. (Asja Francisti)