Nema povećanja plata, ali ni otpuštanja

Od svih priča o reformi javnog sektora, aktuelne gradske vlasti su u protekle dve godine načinile samo jedan vidljiviji korak, i to u vidu smanjenja mase zarada u gradskim preduzećima do 15 odsto. Iako su ograničeni i troškovi reprezentacije, suštinske promene izostaju.

Iako je prilikom jnuarskog smanjenja zarada u gradskim preduzećima najavljeno da je ta odluka oročena do polovine juna, zaposleni u javnom sektoru još ne treba da se nadaju povećanju plata.

Ta mogućnost, ipak nije isključena, kaže za Radio 021 član Gradskog veća, Milan Đukić. "Ja se nadam da ćemo u nekoj perspektivi biti u mogućnosti da predložimo Skupštini grada da se te mase zarada vrate, kada to ekonomska situacija dozvoli", kaže Đukić.

Malo ko razmišlja o otpuštanjima

Iako u skorjie vreme ne mogu očekivati da će im zarade biti vraćene na nivo pre smanjenja, zaposleni u gradskim preduzećima ne moraju previše brinuti ni za sigurnost radnih mesta, čak ni u preduzećima poput "Lisja", koje je dugo prednjačilo po broju novozaposlenih. Direktor ovog preduzeća, Srboljub Bubnjević, kaže da su u skladu s potrebama, u radni odnos primani samo majstori. "Nemam ni pomoćnike, ni zamenike, ni savetnike. Radnici se primaju samo za niža radna mesta", kaže Bubnjević.

Otpuštanja nisu u planu ni u Gradskom saobraćajnom. Pomoćnik direktora ovog preduzeća, Branislav Bogaroški, kaže za 021 da je u Gradskom saobraćajnom, u odnosu na pre dve godine, odlascima u penziju, broj zaposlenih smanjen za 40: "Naša namera je da do kraja mandata nastavimo s takvom praksom, tako da u Gradskom saobraćajnom neće biti potrebe za utvrđivanjem tehnološkog viška".

Međutim, ako bi se sva preduzeća odlučila da se odlascima u penziju reše prekomerno zaposlenih, racionalizacija javnog sektora na nivou grada, mogla bi biti završena tek za nekoliko decenija. Ipak, u većini gradskih preduzeća, oslanjajući se više na planove i potencijale, a manje na realnost i ekonomske zakonitosti, kažu da nemaju viška zaposlenih. Upravni odbor "Stana" pak nema takvih iluzija, a sudeći prema rečima člana Gradskog veća, Milana Đukića, rešavanje problema tehnoloških viškova neće ići brzo.

"Svako preduzeće, zajedno sa sindikatom i Gradom treba da uradi analizu i da nakon zaključenja kolektivnih ugovora vidi da li će se krenuti u program tehnološkog viška. Ali sigurno je da niko neće terati bilo koga da uradi nešto što nema ekonomsku ili socijalnu logiku i da povlači jednostrane poteze", kaže član Gradskog veća.

Upozorenja stručnjaka i sindikata

Komocija u rešavanju problema u javnom sektoru, putem budžeta, ide na račun svih Novosađana. Glavni urednik Ekonomist magazina, Milan Ćulibrk, kaže za Radio 021 da je vođenje socijalne politike putem javnih preduzeća, odnosno putem  relativno niskih cena usluga, jedan od uzroka problema. "Ali je takođe činjenica da se u tim preduzećima broj zaposlenih stalno povećava. Posle svakih lokalnih izobra u ta preduzeća dolaze neki novi ljudi, koji pripadaju vladajućoj koaliciji. Ta vladajuća koalicija u javna preduzeća smešta svoje zaslužne kadrove. Ne otpuštaju se oni koji su prethodno primljeni, da se ne bi zamerali jedni drugima i na taj način zapravo raste broj zaposlenih u javnom sektoru, a mnogi od tih apsolutno nisu produktivni. Dakle, nikakve koristi ta javna preduzeća nemaju od tako zaposlenih", kaže Ćulibrk.

On upozorava da su javna preduzeća uglavnom nerentabilna, da imaju visoke troškove, a nisku efikasnost poslovanja, što za posledicu ima njihovo propadanje.

Na to upozoravaju i u gradskom Sindikatu zaposlenih u komunalnoj delatnosti, te ističu da od vraćanja zarada na nivo pre smanjenja neće odustati. Svoje strpljenje međutim nisu oročili, ali zbog teškog ekonomskog položaja, iz nekoliko gradskih preduzeća najavljuju nove štrajkove. Sindikalci tvrde da gradske vlasti uništavaju javna preduzeća, jer su im usvajanjem planova poslovanja smanjele obim poslova, rebalansom budžeta, visinu subvencija, a da istovremeno nastavljaju politiku zapošljavanja partijskih kadrova. (Dejan Stojičić)