Bacamo našu krvnu plazmu, a kupujemo onu nepoznatog porekla

Humanitarno udruženje dobrovoljnih davalaca krvi iz Novog Sada pisalo je Evropskom parlamentu, tražeći da se na tekst Rezolucije o pridruživanju EU, poglavlje 28 dopuni izjavom o zabrinutosti zbog stanja bezbednosti  krvi. Odgovor iz Evropskog parlamenta još nije stigao, ali se zato u Novom Sadu održao sastanak davalaca krvi i predstavnika Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja i predstavnika Stručne republičke komisije za transfuziju.

"Molimo da se u tekst rezolucije o pridruživanju EU za poglavlje 28, odeljak o bezbednoj krvi dopuni izjavom o zabrinutosti zbog stanja bezbednosti krvi i ugrožavanja institucije dobrovoljnog davalaštva odlaganjem rešenja Nacionalnog centra za frakcionisanje plazme zbog čega se baca plazma iz krvi 200.000 davalaca godišnje, kao i preporukom Vladi Republike Srbije na aktivno rešavanje problema", kaže se u pismu evropskim parlamentarcima i dodaje da se za uvoz lekova od plazme godišnje daje oko 25 miliona evra.

U Novom Sadu je 17. decembra održan sastanak Udruženja dobroljnih davalaca i predstavnika Uprave za biomedicinu i Republičke stručne komisije za transfuziju, a jedina tema sastanka bili su amandmani Udruženja dobrovoljnih davalaca. Predsednik Udruženja Stevan Požega kaže za "Dnevnik" da je ceo razgovor snimljen, te da su na sajtu Udruženja objavili Saopštenje sa sastanka.

"Učesnici su se složili s tim da se za uvoz krvnih proizvoda iz plazme godišnje plati 25-30 miliona evra, dok se desetine tona domaće plazme baca i ne prerađuje. Poseban problem uvoznih proizvoda je neodgovarajući tip uvoznih krvnih proizvoda, kao i što za uvozne proizvode ne postoji odgovornost za bezbednost upotrebe i eventualne posledice za pacijente, što nosi nepotreban zdravstveni rizik za građane Srbije", navodi se u saopštenju sa sastanka.

"Uvozimo krvne produkte od plazme, a preradimo svega oko pet odsto krvne plazme u Srbiji. Nijedan centar u svetu ne daje 100 odsto garanciju da su ti lekovi bezbedni. Zato je bitna samodovoljnost, odnosno da se od domaćih davalaca obrađuje plazma. U Austriji postoje dva centra za frakcionisanje, od kojih je jedan za domaće stanovništvo, a drugi za uslužno frakcionisanje. Niko ne zna odakle je krv koja dolazi kod nas. To su lonci od 800 litara u koje se izruči krvna plazma s različitih izvora i od toga se prave lekovi", objašnjava Požega.

Prema njegovim rečima, mala je mogućnost zaraze, ali ne može da se kaže da je nemoguće da do nje dođe.

Davaoci krvi su ljuti, jer oni poklanjaju krv, koju onda neko baci.

"Hoćemo da znamo šta se radi sa našom krvlju! Pre deset godina naša zemlja je pravila 17 lekova od krvi, sada pravi tri i to su sagovornici na sastanku priznali. Krv je nacionalno blago, a davaoci su humani ljudi kojima nije bitan novac, već pomaganje ljudima, a zauzvrat doživljavaju ponižavanja", kaže Požega i dodaje da će nakon dobijanja odgovora Evropskog parlamenta, dobrovoljni davaoci krvi da se dogovore šta će dalje preduzimati.

Koordinator udruženja "Doktori protiv korupcije" dr Draško Karađinović kaže da je ovde najveći problem uticaj trgovačkog lobija i zatečena dugogodišnja tradicija neodgovornosti i javašluka u samom Ministarstvu zdravlja.

"Ovako rasipničko ponašanje činovnika obesmišljava svaki napor države za štednjom i smanjenjem buyetskog deficita. Godišnja ušteda zbog smanjenja plata od 10 odsto za oko 100.000 zaposlenih u zdravstvu iznosi 100 miliona evra, a ovde se na uvoz koji se može brzo supstituisati iz domaće krvi baca 30 miliona. Ili, još konkretnije, za samo jednu godinu iz ovih para se može kupiti 10 aparata za zračenje, čime bi se ukinule liste čekanja za preko 20.000 pacijenata obolelih od raka u Srbiji", smatra Karađinović.

I on navodi da nijedan proizvođač ne daje poreklo plazme, koja može da bude iz Afrike, Indije i drugih zemalja.

"Prilikom prodaje sklapa se ugovor koji sadrži član kojim se proizvođač oslobađa odgovornosti za eventualne štetne posledice korišćenja tog leka", kaže on i dodaje, da bi cena osavremenjavanja ili izgradnje novog Centra bila između pet i 20 miliona evra: To je, kaže on, EU spremna da finansira, ne iz filantropskih razloga, već zbog svoje bezbednosti. Najvažnija dobit bila bi sigurnost proizvoda iz plazme, unapređenje transplantologije i snažan podsticaj dobrovoljnom davalaštvu krvi.

"Uvoz lekova iz plazme traje više od deset godina. Ono što brine jeste da se to radi sa znanjem i odobrenjem činovnika Ministarstva zdravlja, dok se istovremeno stalno odlaže svaki pokušaj modernizacije nacionalnog Centra za frakcionisanje", kaže Karađinović.

Iz Instituta za transfuziju krvi Srbije su tvrdili da je od januara do avgusta 2014, do kvara opreme za frakcionisanje plazme, prerađeno 6.000 litara nespecifične plazme i oko 250 litara specifične antirabijes plazme za frakcionisanje. U 2014. Odeljenje je proizvelo 17.000 bočica ljudskog albumina od 50 mililitara, preko 4.000 bočica ljudskog ambulina od 10 mililitara i seriju humanog antirabijskog imunoglobulina.

Od ukupne količine prikupljene plazme oko 20-30 odsto je plazma za frakcionisanje iz koje se preradom proizvode stabilni lekovi iz krvi. U ovoj zdravstvenoj instituciji istakli su da su tehničke mogućnosti Odeljenja za frakcionisanje plazme male, jer je oprema stara više od tri decenije, ali ipak mogu na godišnjem nivou da prerade 10.000-12.000 litara plazme za frakcionisanje.

Autor: Dnevnik