Ponosimo se Fruškom gorom, ali je rado uništavamo

U Srbiji postoji pet nacionalnih parkova, NP "Đerdap", "Tara", "Kopaonik", "Šar planina", a prvoformirani i najstariji među njima je NP "Fruška gora", osnovan 1960. godine i jedini je Nacionalni park na teritoriji Vojvodine. Područje Fruške gore odlikuje bogat i raznovrstan živi svet, a ovaj planiski masiv naseljava oko 1.500 biljnih vrsta od čega su 12 odsto endemi i relikti.

Briga i upravljanje nad nacionalnim parkovima regulisano je Zakonom o nacionalnim parkovima, koji je donet 2009. godine, a kojim je predviđeno da njima upravlja javno preduzeće, kako bi se centralizovala sama uprava. Taj zakon je 6. oktobra 2015. pretrpeo značajne izmene, kojima je ovaj nacionalni park zvanično proširen, potvrdio je za 021 pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine Slobodan Puzović.

"Upravo je izašao novi Zakon o nacionalnim parokvima, gde je površina povećana sa 25.500 na 27.000 ha, a ono što je suština je da su šumama pripojene padine koje predstavljaju lesne doline odnosno pašnjake na južnim i severnim padinama i sad je to neodvojiva celina", kaže on.

Međutim, kako je donošenje zakona i njihovih izmena stara boljka u Srbiji, tako ni donošenje izmena ovog zakona nije moglo da prođe bez problema, objašnjava za 021 Biljana Panjković, direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Ona smatra da je konačno došlo vreme da ekološki ciljevi stanu ispred ekonomskih, bar kada je zaštita životne sredine u pitanju.

"Suštinski zakoni su neusaglašeni. Imali smo vrlo neprijatno iskustvo sa Zakonom o nacionalnim parkovima, gde je radna grupa uradila svoj deo posla, dala svoj nacrt zakona i obrazložila izmene istog, ali je usvojen konačan tekst zakona koji je bio sasvim promenjen, tako da se rad eksperata nipodaštava zarad ekonomske dobiti", objasnila je Panjković.

S obzirom na to da Nacionalni park Fruška gora čini više prirodnih ekosistema sa istaknutim vrednostima biodiverziteta, geodiverziteta i kulturnog nasleđa, u novom Zakonu za svaku posebnost postoji pojedinačna odredba, dok primenom tih odredbi upravlja javno preduzeće, koje ima jasno definisane ingerencije, kaže za 021 Radovan Durutović, direktor Javnog preduzeća Nacionalni park Fruška gora.

"Naše ingerencije su da sporovodimo režime zaštite prema planu upravljanja, da gazdujemo šumama i upravljamo njima. Tu su i poslovi gajenja i zaštite lovne i ribolovne faune, upravljanje građevinskim zemljištem, poslovi prezentacije, saradnje sa lokalnim zajednicama i drugim subjektima, kao i monitoring", kaže on.

Loša primena Zakona dovodi do uništavanja Fruške gore

Pored zakonskih odredbi, ono što je zapravo najvažnije za očuvanje i razvoj Nacionalnog parka Fruška gora je sama primena tih zakona i praktičan rad na očuvanju fruškogorskog biodiverziteta. Kako Frušku goru godišnje posećuje na hiljade turista, svi oni ne vode uvek računa o očuvanju flore i faune, te se javljaju mnogi problemi i smetnje koji otežavaju posao onima koji Frušku goru čuvaju, rekao je Radovan Durutović.

"U zimskom periodu najveći problem za Frušku goru predstavlja nelegalna seča šuma, zbog drveća koje ljudi koriste za ogrev i badnjake, a što su sve zaštićene biljne vrste. Takođe, tu je i bespravna gradnja kojoj je teško stati na put, a o bacanju smeća i uništavanju inventara na izletištima da i ne pričamo. Mi se svakako trudimo koliko možemo da stvari držimo pod kontrolom, ali nije sve u našim rukama", kaže on.

Pre nepunih šest meseci osnovano je Udruženje građana "Fruškać", koje čine entuzijasti, zaljubljenici u prirodu i Frušku goru, koji svojim brojnim aktivnostima žele da skrenu pažnju koliko je zapravo na svakome od nas odgovornost da čuvamo naš nacionalni park. Predsednik "Fruškaća", Nikola Arežina, ističe da je upravo odsustvo svesti građana i društva krivo što nam propada nacionalni park, jer se sva odgovornost svaljuje na institucije, a zapravo smo svi podjednako odgovorni.

"Kada turisti posećuju Nacionalni park Fruška gora mogu primetiti koliko su putevi na planini loši, koliko su ispucali i propali, a kako ih ponegde čak i nema. Recimo Partizanski put koji je žila kucavica Fruške gore." On objašnjava da su za odnošenje smeća ipak nadležne komunalne službe fruškogorskih opština, zbog čega ovo udruženje planira da krene sa projektima kako bi se opštine udružile u cilju očuvanja čistoće Fruške gore. "Mi smo pokrenuli projekat gde želimo da nađemo zajednički jezik sa okolnim opštinama oko Fruške gore, kako bi se rešio problem smeća. Jasno je da je očuvanje Fruške gore u rukama samih građana koji je posećuju i na njoj žive", jasan je on.

Jedna od ideja, koja kao mogućnost postoji i u samom Zakonu o nacionalnim parkovima, je i ograđivanje nacionalnog parka, čime bi se tačno ograničila njegova teritorija, a samim tim i sprečile zloupotrebe prirode na ovom potezu. Međutim, direktor Javnog preduzeća Fruska gora Radovan Durutović za 021 priznaje da ograđivanje u ovom momentu nije moguće.

Stručnjaci su složni da je za razvoj Fruške gore neophodno razvijanje turizma. U interesu svakog nacionalnog parka je da ima što više obeležja, turističku infrastrukturu, putokaze za izvore, livade, staze i ostale turističke i istorijske znamenitosti. Ali, šta je ono što Fruška gora za sada ima, a šta zapravo treba uraditi da bi ona bila primamljivija za turiste, objasnio je Radovan Durutović.

"Mi smo do sada na Iriškom vencu otvorili turistički Info-pult, gde se posetioci mogu informisati o znamenitostima i turističkim turama po Fruškoj gori, ali gde takođe mogu uživati u postavci prirodnjačkog muzeja Fruška gora. Mi održavamo izletnička mesta, sarađujemo sa planinarskim društvima u održavanju preko 250 obeleženih staza, na Crvenom čotu smo napravili osmatračnicu gde turisti mogu da uživaju u pogledu. U budućnosti planiramo da u saradnji sa drugim institucijama, opštinama i organizacijama krenemo u razvijanje eko seoskog turizma i razvoja ekstremnih sportova", otkriva on.

U ovom trenutku postoje osnovi za dalje razvijanje Nacionalnog parka Fruška gora, ali oni su nedovoljno razvijeni, što ostavlja prostora da se dalje razvijaju, kako bi bili adekvatan pandan nacionalnim parkovima širom Evrope i sveta. Evropske i američke parkove, na primer godišnje poseti impozantan broj od preko milion posetilaca, te je ideja svih karika u lancu da i mi povećamo broj posetilaca, koji će doći i imati šta da vide, ali i da shvate značaj zaštite prirode. A da bismo to postigli, evidentno nam predstoji još mnogo posla.

Autorka: Gordana Ćosić