"Šamarajte novinare, ali nemojte ih baš ubijati"

Novinari u Srbiji ne osećaju se sigurno radeći svoj posao, ni deset godina nakon uspostavljanja demokratskog sistema, zaključak je okruglog stola "Napadi na novinare - štangla kao pogled na svet".

Tome u prilog ide i podatak istraživanja pokrajinskog ombudsmana, da je čak 70 odsto vojvođanskih novinara osetilo pritiske na radnom mestu. Učesnici okruglog stola složili su se da učestalim napadima na novinare pogoduje društvena klima stvorena devedesetih godina, kao i da država svojom pasivnošću takvo stanje održava već deceniju.

Velika odgovornost samih medija

Novinar Teofil Pančić ocenio je da tome često doprinose i mediji, koji u službi svojih interesa ili ideologije neretko banalizuju nasilje i netrpeljivost prema neistomišljenicima. Kao primer naveo je tekst koji je pre dve nedelje izašao u "Večernjim novostima". Za ove novine govorili su roditelji momaka koji su u julu metalnom štanglom istukli Pančića u zemunskom autobusu. Oni su, između ostalog, ispričali da nemaju pojma ko je ovaj novinar, kao i da su mladići dobra deca i učenici, protiv kojih je bez razloga pokrenuta medijska hajka.

"Tako da, vi kad čitate taj tekst, vi zapravo steknete dojam da sam ja nekako kriv što je on u zatvoru umesto da je krenuo u školu. To ne piše eksplicitno u tekstu, ali je sasvim jasno iz duha teksta, da je sve to moja krivica. Šta sam ja tu imao da se vozim u autobusu i podmećem glavu pod njegovu štanglu, za koju je by the way ustanovljeno da i nije metalna štangla, već teleskopska palica?" kaže Pančić.

Članica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Nadežda Gaće, istakla je i da se vrlo mali broj ljudi priključio inicijativi da se preispita novinarska huškačka propaganda iz devedestih godina. "Dvadeset mladih novinara koji rade kod nas svaki dan odlaze u Narodnu biblioteku, gde se nalaze primerci svih tih novina. Zvali su me i rekli mi da će ubuduće morati tamo da nose kantu sa sobom, da se ispovraćaju - eto šta oni čitaju. Eto, to je nešto što nije bilo tako daleko i neko treba da oseti bar pet minuta srama zbog toga", ispričala je ona.

"Malo ih prepadnite, ali nemojte da ih ubijete"

Publicista Mirko Đorđević odbacuje mogućnost da su ovakve stvari izolovani incidenti, navodeći činjenicu da su mnoge grupe koje promovišu nasilje u Srbiji čak i uredno registrovane. On dodaje da su napadi na novinare nemogući u istinski demokratskim zemljama, gde su nasilničke i nedemokratske organizacije marginalne. "One ostaju male, marginalne, zato što su u tim zemljama institucije sistema moćne, aktivne i imaju jasnu politiku", smatra on.

Advokat Milan Dobrosavljev tvrdi da u prilog ovakvim stvarima ide u zakonska regulativa. Kao primer, naveo je činjenicu da postoji krivično delo teškog ubistva ukoliko je stradalo lice koje obavlja posao od javnog značaja - među njima i novinari. Međutim, ne postoji ovakva kvalifikacija za nanošenje težih i lakših telesnih povreda. "Cinično rečeno, poruka je - smete da ih šamarate i tučete, a ne smete da ih ubijate", rekao je Dobrosavljev.

Zanimljivo iskustvo sa istražnim sudijom imao je i Pavel Domonji iz novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava, koji je povređen na antifašističkom skupu održanom u Novom Sadu pre tri godine, kada je došlo do sukoba sa članovima Nacionalnog stroja.

"Pitala me je da li sam siguran da su me napali pripadnici Nacionalnog stroja? Pa jeste vi videli da vas je pogodio kamen? Ja kažem - nisam, ali išao sam po sistemu eliminacije. Dakle, nisu bacali knedle, nisu bacali papirne jastuke, naprosto, ja imam ušivenu glavu, dakle udario me je neki tvrd predmet. Mislim da ovde naprosto nema spremnosti da se suočimo s nekim stvarima", kazao je Domonji.

Pritisak na celu medijsku sferu

Šefica Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta, Dubravka Valić Nedeljković, ocenila je da se nasilje vrši i nad samom medijskom scenom, pomenuvši za medije zatvorenu javnu raspravu o dokumentu stranih eksperata, koji je govorio upravo ostanju medijske scene u Srbiji. To je dokument koji će kreirati medijsku sferu do 2016. godine.

"Valjalo bi uputiti upozorenje svima da ne shvataju tako olako jedan dokument koji treba da bude donesen i da javnu raspravu učine zaista javnom", navodi ona.

Novinar i urednik "Kikindskih novina", Željko Bodrožić, koji je takođe bio napadnut, ocenio je da će nasilničke organizacije i dalje biti aktivne, kao i da se napadi na neistomišljenike u Srbiji, nažalost, neće uskoro zaustaviti.

"Mislim da ni one same još nisu osetile da su dovoljno jake da mogu da krenu frontalno na sve, ali s obzirom na to kakva je klima u društvu i medijima, kao i na to da našoj nazovi političkoj eliti odgovara. Nisu rekli svoju konačnu reč", zaključio je on. Organizatori okruglog stola su Novosadska novinarska škola i Nezavisno društvo novinara Vojvodine. (Asja Francisti)