FOTO: Stanari sprečili izvršitelje da im oduzmu prostorije

Prema rečima predsednice skupštine stanara Zorice Rabatić, u pitanju je pravni nonsens koji je doveo do toga da gradsko preduzeće dobije spor po kome može da koristi prostorije koje su po zakonu u posedu stanara zgrade. Grad je spor izgubio jer je veštačenjem utvrđeno da su to zajedničke prostorije.

Naime, od 1993. do 2011. vođen je sudski spor između stanara i Grada, koji je želeo da dobije pravo korišćenja zajedničkih prostorija zgrade. Tada je sud doneo presudu da zajedničke prostorije ne pripadaju njima, a zgradi nije dao pravo vlasništva.

"Greška tadašnjeg advokata koji je zastupao zgradu je bila što je u čitavom procesu tražila pravo vlasništva, što ne može da se dobije, a sam sudija je u presudi napisao da imamo pravo korišćenja, ali pošto ga nismo tražili, nismo ga ni dobili. Kako bismo mi kao stanari uspeli da izguramo ceo proces finansijski, jedan deo tih prostorija smo izdali servisu za popravku", priča Rabatić.

Grad zatim tuži servis i, dobija spor, iako je na sudu prikazano da je servis u zakupu kod stanara zgrade. Kako za 021 objašnjava pravni zastupnik skupštine stanara zgrade na Bulevaru oslobođenja 94 Risto Rikić, pomenuti servis nije u tim prostorijama već dve godine, ali je sudija ipak potpisala da sudski izvršitelji dođu i isele servis, koji nije tu.

"Niko pravno ne može da objasni kako je Grad dobio ovaj spor, ali svejedno je traženo da se taj servis iseli, iako se on već bio iselio. U žalbenom postupku smo dokazali da servis tada više nije ni bio tu, ali to sud nije usvojio. Danas je vlasnik tog servisa trebalo da preda prostorije, ali nonsens je tim veći što pomenuti servis sa zgradom nema veze već preko dve godine", objašnjava on.

Stanari su u velikom broju jutros izašli ispred zgrade i sprečili sudskog izvršitelja i predstavnike "Poslovnog prostora" da im oduzmu njihove prostorije, ali se i dalje boje da će Grad nekako uspeti u svojoj zamisli.

"Oni nisu ni znali gde se te prostorije nalaze, niti da do njih ne može da se dođe sa ulice već kroz zgradu. Pozvali su i policiju, koja je odbila da izađe na lice mesta te je cela stvar odložena. Ovo je klasična otimačina Grada, koji u svoje ime ovlašćuje "Poslovni prostor", po ko zna kojim uslovima da nam oduzmu prostorije, koje čak ni ne ispunjavaju zakonske standarde da budu poslovni prostor, gde tu ima logike i smisla", pita se Zorica Rabatić i dodaje da ove prostorije sada služe kao biciklana, prostorija za sastanke i prostorija za čistačicu.

Da stvar bude još zamršenija, prema Zakonu o katastru, taj prostor ne ispunjava uslove da bi mogao da bude upisan u Katastar nepokretnosti kao posebna celina. Prema rečima advokata Rikića, da bi se nešto moglo uknjižiti mora da ispunjava uslove. Stanovi, poslovni prostori, garaže i garažna mesta mogu se uknjižiti, a sve ostale tehničke prostorije se ne iskazuju nigde, već su sastavni delovi drugih objekata, što je upravo slučaj sa ovim prostorijama. One  čak ni ne ispunjavaju kriterijume poslovnog prostora, što je utvrdio i veštak (plafon je visok 190 cm a ne 280 cm i više, kao što je prema zakonu, nema svoj sanitarni čvor niti poseban ulaz).

"Ovo svakako nije usamljen slučaj u gradu. Na još nekoliko lokacija, uglavnom kod starijih zgrada koje imaju zajedničke prostorije u dobrom stanju, grad pokušava na razne načine da ih prisvoji i koristi u svoje svrhe", otkriva Rikić i navodi da će na celo ovo zamešeteljstvo pisati prigovor sudu, ali ne može da precizira kako će se stvari dalje odvijati.  

Sami stanari će zajedno sa advokatom ići i kod gradonačelnika, kako bi se ovaj problem trajno rešio u njihovu korist. Iznošenjem u javnost problema žele, kako kažu, da ohrabre i ostale Novosađane da se bore za prostorije koje su kupili svojim novcem, te da ne dozvole da ih bilo ko uplaši ili zbog neinformisanosti ubedi da ne mogu da ostvare svoja zakonska prava.

Dodajmo još da su ovakve situacije nastale posle raspada SFRJ, kada imovina više nije bila društvena, nego je postala privatna ili javna. Mnogi prostori u gradu, čak i u samim delovima zgrada se i danas vode i na grad i na korisnike, odnosno stanare i sporovi pred sudom i dalje traju.