Kako Novosađani vide svoj grad za 10 godina

Ovo su samo neke od teza iz istraživanja koje je objavljeno u okviru publikacije "Zdravstveni profil Grada Novog  Sada i Okvir gradskog plana za zdravlje“ koji je pripremio Institut za javno zdravlje Vojvodine u saradnji sa Gradskom upravom za zdravstvo u okviru projekta "Novi Sad - zdrav grad“.

U esejima koje su pisali, Novosađani žele urbanistički, infrastrukturno i komunalno uređen grad, a akcenat je i na Novom Sadu kao zelenijem gradu sa razvijenijom biciklističkom kulturom i infrastrukturom.

Novi Sad za deset godina predstavljen je od strane ispitanika i kao ekonomski napredan, bezbedan grad sa modernim saobraćajnim sistemom, a zdravstvena zaštita i briga o životnoj sredini bi bili na visokom nivou. Prema odgovorima ispitanika, atmosfera u gradu za deset godina bi odisala razvijenošću i blagostanjem, kulturni život bi bio bogatiji, te bi u njemu postojale mogućnosti za sve populacije.

"Novi Sad 2023. Krećem na posao, nosim sa sobom razvrstane otpatke (jer do tada imamo uspostavljenu reciklažu komunalnog otpada), sedam na gradski bicikl (iznajmljivanje gradskih bicikala je postalo uobičajni vid prevoza zaposlenih na i sa posla),  vozim po savršenoj biciklističkoj stazi, sunce se promalja kroz drvorede koji su postavljeni duž cele ulice (zeleni koridori se protežu duž cele Srbije), pauzu od napornog rada provodim u bašti na krovu zgrade. Po povratku kući sa porodicom odlazim u jedan od mnogobrojnih parkova, u šetnju ili na jedan od mnogobrojnih terena za rekreaciju. Novi Sad je urbana šuma, a uređenost saobraćaja, postojanje zelenih koridora i terena za rekreaciju doprinelo je poboljšanju standarda, kao i psihičkog i fizičkog zdravlja Novosađana", stoji u jednom od tekstova.

Građani su izrazili i želju da se proširi i sačuva staro jezgro grada, kao i podgrađe i sama Petrovaradinska tvrđava. Takođe, Novosađani žele da dobiju još javnih površina.

"Želimo da gradski trgovi budu vraćeni građanima na korišćenje a ne da budu javni parkinzi (npr. Trg republike, Trifkovićev trg, itd.). Želimo da pristup privatnim motornim vozilima u centar grada bude ograničen. Želimo  da svako gradsko naselje ima svoj park, a da grad dobije i jedan veliki gradski park (recimo površina između Novog naselja i Nove Detelinare). Svaki deo grada bi trebalo da dobije svoj centar, ili pešačku ulicu, ka kojima će gravitirati stanovnici tih delova, sa objektima uprave i kulture za te delove grada. Jednom rečju, grad bi trebalo da se planira kao decentralizovana urbana struktura, a budući centri da budu povezani sistemima pešačko biciklističkih pravaca", napisao je jedan od anketiranih.

U mnogim esejima se ponavljaju rečenice koje govore o razvijenom sistemu odlaganja otpada, većem broju parkinga, uređenim saobraćajnicama i dodatnim mostovima, dobroj biciklističkoj mreži. Ne zaboravlja se ni razvoj industrije i privredni razvoj grada uz smanjenje nezaposlenosti, a za 10 godina bi prema mišljenju ispitanika, Novi Sad trebalo da bude i mnogo bezbedniji grad.

"Gradski prevoz treba da bude još bolje organizovan, te da sva prigradska mesta imaju češće obezbeđen prevoz do, kao i od grada“ , kaže jedan Novosađanin, dok drugi navodi "Treba uvesti dane bez saobraćaja motornih  vozila. Rešiti pitanje uvođenja tramvaja i vozila na električni pogon.“

Građani žele i da Novi Sad postane prijatnije mesto za život mladih, kao i dece, i da se roditeljima ponude bolji uslovi za odgoj najmlađih, u šta spada i gradnja novih vrtića i prilagođavanje radnog vremena da porodice mogu više da budu zajedno.

Kultura će i za 10 godina biti važna Novosađanima.

"Želim da se u tom intervalu podigne kvalitet i obim kulturnih sadržaja a shodno tome i odgovornost zaduženih institucija bez političkih uticaja.", "...da grad dobije galerije i koncertnu salu, kulturni centar u kome bi se  održavale besplatne psihološke radionice, obuke za rad na računaru, predavanja za mlade i druge edukacije...“, "Otvoriti besplatnu biblioteku za sve građane." - neke su od rečenica iz eseja Novosađana.

Ispitanike su naravno pitali i "Šta je potrebno učiniti kako bi se ostvarila ta vizija?". Tu su građani izdvajali da se bolji Novi Sad za 10 godina može dobiti kroz promenu načina zapošljavanja, kroz stvaranje univerzalne strategije za razvoj  grada koja je nezavisna od političkih prilika, bolju komunikaciju između institucija, sektora i pojedinaca, kao i kroz uključivanje građana u donošenje odluka koje su važne za grad.

Dalje, poboljšanju kvaliteta života u gradu prema odgovorima ispitanika, doprinela bi i promena odnosa pojedinca prema gradu u smislu aktivne participacije, doživljaja pripadnosti gradu te razvijenoj svesti o zajedničkoj imovini. Takođe,  unapređenje pravnog sistema je još jedan korak prepoznat kao bitan za razvoj Novog Sada.

"Pod hitno moraju zaživeti institucije sistema oslobođene viška birokratije, mora da zavlada pravo, a da se iskorene koliko je to moguće mito i korupcija. Trebalo bi uključiti stručne ljude u planiranje grada. Stručnjaci sa Univerziteta retko se pozivaju da učestvuju u procesima donošenja strategija i odluka koje su bitne za razvoj grada. Naše strategije su uglavnom kratkoročne i zbog toga se ne ostvaruju jer traju od izbora do izbora, te ne postoji kontinuitet u planiranju i donošenju bitnih odluka razvoja. Treba formirati strategiju koja će biti nezavisna od politike, i sprovoditi je kontinuirano u dugom vremenskom periodu. Ta strategija će biti podređena svojim stanovnicima i stalno raditi na unapređenju gradskih prostora koji su ogledala ljudi koji u njima žive", glasi jedan od citata koje je Institut preneo iz odgovora građana.

Stavovi koje su građani izneli u ovom istraživanju bi trebalo da su već poznati čelnicima grada i lokalnim političarima, jer se ti stavovi ne razlikuju od rezultata nekih ranijih anketa. Međutim, čini se da će sve i dalje biti samo želje građana, jer iz onoga što rade poslednjih godina teško se može naslutiti da će Novi Sad biti bolje mesto za život za 10 godina.