Još jedno fruškogorsko jezero otišlo privatniku

Kako su za 021.rs potvrdili iz kompanije Lafarž, površinski kop krečnjaka "Beli kamen" kod Bešenova, fabrika cementa u Beočinu ne koristi od 1996, kada je proizvodnja na ovom kopu obustavljena. "Kako zemljište na kom se nalazi i jezero faktički nismo koristili godinama unazad, pa smo kao vlasnici zemljišta, doneli odluku da ga prodamo".

Kompanija Lafarž je inače preuzela Beočinsku fabriku cementa 2002. godine, nakon obustavljanja proizvodnje na ovom kopu, a kako se ova kompanija bavi proizvodnjom cementa, krečnjački kop, koji je u međuvremenu postao veštačko jezero, nije više bio potreban ovoj kompaniji. Prema njihovim rečima "saglasno ugovoru kojim su preneli pravo svojine na kupca, Lafarž je u obavezi da završi tehničku i biološku rekultivaciju ovog kopa, u skladu sa projektom rehabilitacije. Ovaj posao je u toku i odvijaće se u narednih 10 godina, u kom periodu kop neće promeniti namenu", piše u odgovoru koji smo dobili.

Prema saznanjima do kojih je došao 021.rs, parcela na kojoj se nalazi Bešenovačko jezero prodato je izvesnom Draganu S. iz Beograda.

Prema važećim zakonima, voda kao resurs ne može biti privatno vlasništvo, već to može biti samo parcela na kojoj se voda nalazi. Međutim, prema rečima pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine Slobodana Puzovića, situacije kao što je ova, gde su jezera nastala akumulacijom vode, nejasne su i podložne manipulaciji.

"Jeste situacija malo nejasna, jer ljudi kupuju parcele gde već postoje akumulaciona jezera ili se tu kasnije napravi jezero veštačkim putem. Činjenica jeste da sama voda ne može biti privatizovana ali samo zemljište može, pa samim tim taj privatnik može i da ogradi svoju parcelu i drugima zabrani pristup jezeru koje nije njegovo vlasništvo", objasnio je on i potvrdio da sličnih primera ima svugde po Srbiji pa i na Fruškoj gori.

Na Fruškoj gori se inače nalazi 16 veštačkih jezera, a nekoliko njih već je doživelo sudbinu Bešenovačkog, pa je tako na primer Pavlovačko jezero kod Rume kupio biznismen Miodrag Kostić, dok jezero Moharač kod Erdevika ima čak dva privatna vlasnika, koji vodu jezera dele na pola. Ovo su samo neki od primera.

Informacija da je još jedno fruškogorsko jezero prodato privatnom vlasniku naišlo je za burne reakcije i nevladinog sektora, pa je tako Nikola Arežina, predsednik Udruženja "Fruškać" za naš portal rekao kako država bez ikakve kontrole dozvoljava prodaju prirodnih bogatstava.

"Iznenađeni smo odlukom Lafarža da bez obaveštenja građanima ili državi, nekome proda ovo jezero, budući da je ono već prepoznato kao biser Fruške gore i stoga se ne tiče samo te kompanije i novog vlasnika, nego svih nas. Zanima nas kao udruženje građana, a verujem i čitavu javnost, zbog čega nestaju biseri Fruške gore, kakvi su planovi za njihovu dalju ekploataciju i kako u ovakvom okruženju razvijati fruškogorski turizam", pita se on.

Ledinačko jezero se ponovo puni

Još jedno fruškogorsko jezero koje je bilo jedno od najlepših i omiljenih jezera na mapi turista je i Ledinačko jezero, nastalo akumulacijom vode u kamenolomu tokom NATO bombardovanja 1999. Dugo je bilo predmet rasprave u kojoj je učestvovalo više strana: mesna zajednica Ledinaca, Grad Novi Sad, rudarsko preduzeće Alas iz Rakovca i javno preduzeće Nacionalni park Fruška gora.

Od 2001. do 2006, ono je bilo malo turističko odmaralište. Međutim, juna 2006. odron sa litica je povredio nekoliko plivača, a javni pristup jezeru je bio zabranjen. Jezero je ispražnjeno tokom leta 2009. i u taj projekat uložene su višemilionske cifre. Najavljeno je da će se Ledinačko jezero rekultivisati nakon što Alas završi sa radovima, ali se to do sada nije dogodilo. Projekat je u međuvremenu osporen, a rok za rekultivaciju je istekao još 2012. godine. Više o tome možete pročitati OVDE.

Trenutno izgleda da je sav taj novac bačen jer se ispražnjeni kop ponovo puni vodom, a turistima i ljubiteljima prirode kako vreme prolazi ostaje sve manje fruškogorskih jezera u kojima mogu da uživaju.