FOTO: Jovini đaci obradovali zaboravljene mališane koji uče u brvnari

Skoro celo odeljenje drugog razreda novosadske gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj", predvođeni razrednom starešinom prof. Rimom Lakić, posetilo je šestoro učenika istoimene osnovne škole u mestu Dujke, kraj Peštera.
Ovi učenici nemaju svoju školu, s obzirom na to da je ona izgorela u požaru pre tri godine. Uče u brvnari, koja je sve samo ne prilagođena prosvetnim standardima - kreda, tabla i dnevnik su ono što učiteljica Ajsela Mašović koristi u nastavi. Deca nemaju ni struju ni vodu, a jedna sijalica im radi uz pomoć električnog kabla koji je sproveden iz susedne kuće.
 
Kada je profesorka Lakić na jednoj radijskoj stanici čula reportažu o ovim marljivim, ali zaboravljen i odbačenim učenicima škole istog naziva kao one u kojoj je zaposlena, znala je da je vreme da mališani dobiju pomoć. Za 021 kaže da je brzo organizovala svoje đake i njihove roditelje, koji su sakupili nešto novca i nabavili računare, kao i privatnike voljne da pomognu. Među njima je, inače, i Jasmina Kovačić, vlasnica poslastičarnice Vremeplov, koja je za svako dete ručno napravila po torticu, kao i jednu veliku tortu za svo šestoro đaka. 
 
"Učiteljica ovo šestoro mališana svakog dana putuje 25 kilometara da bi bila sa njima, a po zimi neki od njih pešače i po pet kilometara po snegu da bi stigli do škole. Nazvala sam učiteljicu i rekla da bismo došli da ih posetimo, donesemo im ljubav i damo im do znanja da neko misli na njih. Učiteljica je bila zatečena mojim predlogom", priča prof. Lakić. Njoj je, kako kaže, za početak bilo bitno samo da se do te dece stigne, jer ih niko ne posećuje - pa ni direktor matične škole.
 
Prošle subote, u pet sati ujutru, kombi s decom, poklonima, slatkišima, knjigama, sveskama, priborom, kao i s dva računara, krenuo je put Sjenice, 352 kilometra.
 
"Ispred škole su nas deca sačekala i tu se desio neki kosmički proboj - moja deca su izletela iz autobusa, a ona su potrčala ka njima. Osetili smo neopisivu radost, ljubav najiskrenije vrste, s obzirom na to da su ta dečica potpuno neiskvarena tehnološkim vremenom u kojem mi svi živimo. Ti mališani užasno puno rade, pomažu porodicama - devojčica Meliha celog leta živi sama sa nepokretnom bakom i vodi celu kuću, zna celo seoce. Proveli smo sa decom par sati, a oni su za nas napravili priredbu, posluženje i udelili nam poklone. Bilo nam je prelepo i posle nam je trebalo puna dva dana da se malo stabilizujemo u tim emocijama", priča naša sagovornica.
 
 
Kako navodi, njeni učenici dobili su lekciju koju nisu mogli da nauče ni u jednom udžbeniku, a to je lekcija o humanosti i životu.
 
"U životu se, zaista, ništa ne podrazumeva. Ostali smo u suzama, njihovim zagrljajima, emocijama. Sada je plan da ti učenici dođu u posetu nama, s obzirom na to da većina nikad nije bila u bioskopu, pozorištu... Mislim da ćemo imati podršku njihovih roditelja, a smeštaj smo za njih već obezbedili - bukvalno imamo manju listu čekanja ljudi koji su voljni da ih prime u svoje domove", navodi prof. Lakić i dodaje da bi deca došla krajem septembra. 
 
 
U međuvremenu, trebalo bi srediti problem struje u brvnari, a potom se baviti infrastrukturnim pitanjima. Ukoliko želite da pomognete, možete to učiniti uplatom donatorski žiro-račun: 840 - 4566760 - 31, s naznakom da je donacija namenjena deci na Pešteru, a svrha uplate je račun donacije, Uprava za trezor MSIN.
  • ***

    09.06.2016 07:24
    ***
    Bravo za koleginicu velikog srca!
  • NS

    08.06.2016 19:57
    Bravo Rima! Bravo deco!
    Predivno je ovo! Da je više empatije, solidarnosti, ovakvih Rima, ovakvih ljudi, ovakve dece i ovakvih priča, svima bi nam bilo lepše!
    Gde su biznismeni? Gde su direktori uspešnih kompanija? Gde je direktor ove škole? Uz (za njih) malo napora mogli su da sagrade novu školu i da je opreme!
  • hm pa da

    08.06.2016 19:08
    Lepo
    Pre par godina sam se zadesio u nekoliko škola u istočnoj Srbiji. Bili smo u nekoliko malih mesta. Bez ikakvog preterivanja, skoro svaka škola je slično izgledala. Na primer, još uvek su imali mapu one stare Jugoslavije, doduše polu-pocepanu. Klupe su izgledale kao da su pravljene u Titovo doba, deca iz nekoliko razreda su bili u istoj, jedinoj učionici, i samo jedna učiteljica. Sela su bila skoro pa prazna. Navodno su žitelji masovno emigrirali u Nemačku. Bake, deke čuvaju sve te prazne kuće, i nije im čudno što nema dece, jer nema ni seljana. Stvarno mi se činilo da smo bili u nekoj dalekoj nerazvijenoj zemlji, ali to je samo na 3 sata vožnje od Novog Sada.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti