Svi zainteresovani građani imaće priliku da pogledaju najstariju arhivsku građu koja potiče iz 12. veka, a koja je pronađena 2015. godine. Do tada se mislilo da je najstariji dokument povelja iz Beča izdata 1565. godine, međutim u jednoj kutiji Arhiva pronađeni su pergamentni spisi iz 12. veka. Reč je o fragmentu knjige Brevijara, molitvi koja se čitala za vreme velikog posta.
Jedan od autora knjige "Put dokumenta" Zoran Stevanović ističe da se u Arhivu Vojvodine nalazi 9.000 metara arhivske građe, koja je nastajala kroz vekove.
"Zaista imamo širok raspon arhivske građe, od 12. pa do 21. veka. Prošle godine smo na našu sreću pronašli kutiju u kojoj su se nalazili dokumenti neprocenjive vrednosti koji su bili veoma dobro sačuvani. Mi nismo ni bili svesni koliko su oni stari, a sve to je opisano u knjizi 'Put dokumenta'. Ne mislim da ćemo pronaći išta starije od spisa koji će biti izloženi, ali mnogo puta se pokazalo da je istorija nepredvidiva i da nikad ne možemoznati šta možemo naći", priča Stevanović.
Darovnica iz 1618. godine izdata episkopu srpskog naroda Simeonu Vretanji
Put Brevijarovog spisa iz 12. veka
Prvobitan dolazak ovog dokumenta u Arhiv Vojvodine još uvek nije poznat. Dokument je u Arhiv vraćen restitucijom posle Drugog svetskog rata. Naime, nakon Aprilskog rata 1941. godine, za ratnog komesara Arhiva postavlja se Rudolf Šmit, koji je služio okupatorima kao posrednik za odnošenje arhivske građe, odnosno ratnog plena u Beč. Međutim, on je istovremeno stvarao i svoju privatnu zbirku dragocenih dokumenata, a među njima se nalazio i Brevijarov tekst. Pred kraj rata Šmit beži u Čehoslovačku, gde je uhapšen kao ratni zločinac. Ukradena arhivska građa je predata tadašnjem Jugoslovenskom poslanstvu u Pragu, da bi potom bila prebačena u Beograd. Nakon Beograda, Brevijarov spis i ostali dokumenti nalazili su se u zgradi Banovine, a tek 1959. godine su predati Arhivu Vojvodine. Starost dokumenata koji su se nalazili u toj kutiji otkrivena je tek prošle godine.
Dragoceni dokumenti Arhiva
Među mnogobrojnim istorijskim dokumentima u vojvođanskom arhivu Stevanović ističe pisma patrijarha Arsenija Čarnojevića upućena austrijskom caru Leopoldu.
"Ta pisma Čarnojević šalje 1689. godine iz mesta Komarno na severu Mađarske i zahvaljuje se caru Leopoldu na ukazanoj pomoći za srpske izbeglice. Dakle on već te godine govori o srpskim izbeglicama koje su naselile ove krajeve, a Velika seoba Srba se dogodila tek sledeće godine. Reč je o dokumentima koji produbljuju istoriju i opšta shvatanja koja dobijamo iz udžbenika", objašnjava Stevanović.
Pored pergamenata, papirnih rukopisa i kodeksa, zainteresovani će moći da pogledaju i sito za izradu papira u kojem se nalaze i žice od kojih nastaje vodeni znak na papiru. Na postavci su izdvojeni vodeni znaci iz rukopisne građe.
Svečano otvaranje izložbe, kojem će prisustvovati i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, počeće u 12 časova.
_(1).jpg "Gašić o akciji")
.jpg "Vučić: Žao mi je ako je Vesić stupio u štrajk glađu, molio bih ga da to ne čini")
.jpg "Stanje povređenih na Železničkoj stanici poboljšano, ali su i dalje u teškom stanju")
Komentari 1
ex chapman
Molimo da ovo ispravite da se ne brukamo pred predsednikom Nikolićem!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar