Prosečna plata nedostižna za Novosađane, 4/5 zarađuje ispod 50.000

Ispitivanje koje je uradila agencija Ninamedija u periodu februar-maj, na mesečnom uzorku od 1.000 do 1.200 ljudi, pokazuje da samo oko 10 odsto Novosađana ima zarade iznad prosečne, a čak četvrtina nema nikakva primanja.

Već nekoliko godina prilikom pomena podataka zvanične statistike koju objavljuje Repubilički zavod za statistiku ili neki drugi državni organ Novosađani mogu čuti da se nalaze u samom vrhu po mesečnim primanjima, a neretko Novi Sad bude i na prvom mestu. Tako je prema poslednjim dostupnim podacima za april, u Srbiji prosečna neto zarada bila 49.249 dinara, u Vojvodini 50.643, a u Novom Sadu čak 67.180 dinara.

Ovaj visoki iznos iznenadio je mnoge, a objašnjenje leži u činjenici da su u aprilu mnogima isplaćene dve plate, jer su krajem meseca bili uskršnji i prvomajski praznici pa su mnogi isplatili dohotke ranije.

Ono što je ipak sigurno je da je prosečna plata prema zvaničnoj statistici na nivou od oko 50.000 neto i to već duži vremenski period, uz oscilacije od par hiljada gore ili dole. Novosađani na ove podatke uglavnom reaguju uz osmeh i pitajući se, mahom na društvenim mrežama - ko zapravo toliko zarađuje? Da su stavovi Novosađana o nerealnosti statistike o zaradama u gradu opravdani  pokazalo je i istraživanje 021.rs koje je sprovedeno tokom proteklih nekoliko meseci u saradnji sa agencijom Ninamedija.

U anonimnoj anketi Novosađani su davali podatke o svojim primanjima, a s obzirom na to da svega 9% anketiranih nije bilo spremno da otkrije koliko mesečno zarađuje, podaci se mogu smatrati vrlo reprezentativnim za Novi Sad i oslikavaju pravu sliku koja se dosta razlikuje od zvanične statistike. 

Uočljivo je da samo mali broj njih prima preko 50.000 dinara neto, ali je uočljivo i da se taj broj povećao sa 9,1 u februaru na 13,5 odsto u maju. Ostali primaju ispod toga, a zabrinjavajuć je podatak da čak četvrtina anketiranih uopšte nema nikava primanja. I ovde su u poslednjem kvartalu primetne promene, jer se broj onih koji su bez zarade smanjio sa 27% u februaru na 23 posto u maju.

Oni koji primaju zarade u najvećem procentu, dakle četvrtina Novosađana, ulazi u grupu onih koji imaju plate od 15.000 do 30.000 dinara, odnosno, na nivou su minimalne plate koja je u Srbiji prema zakonu oko 24.000 dinara. Plate od 30.000 do 50.000 ima oko 21% stanovnika drugog po veličini grada u državi, a plate ispod 15.000 dinara, što je suma koja teško da može da pokrije i najosnovnije mesečne troškove ima oko 7 odsto građana Novog Sada.

Ekonomistkinja Gordana Matković kaže za 021.rs da podaci do kojih je došao 021.rs potvrđuju ranije poznatu činjenicu da informacije o zaradama nisu pouzdane kao nekad. Ona ipak napominje da je dobro da imamo i takve, ne baš precizne podatke, kako bismo imali prestavu o tome kakva je situacija u društvu.

- Ukoliko se to radi na najbolji mogući način, koji nije savršen jer nemamo savršene informacione sisteme, možemo da imamo bar neku predstavu, a i to je bolje nego da nemamo nikavu sliku o tome kolike su zaista zarade ili drugi statistički podaci. Ono što je zapravo problem je što se ti podaci zloupotrebljavaju. Morate tačno da znate kako je on dobijen, jer svaki podatak može da se zloupotrebi. Ali je uvek veća šteta ako ih uopšte nema - kaže Gordana Matković.

Sekretar novosadskog odbora Samostalnog sindikata Srbije Milivoje Vojinović kaže za 021.rs da podaci o prosečnoj plati već dugo stoje na istom nivou i da nema pomaka. On podseća i da je minimalna zarada već nekoliko godina nepromenjena, dodajući i da je jasno da ni zvanična statistička prosečna plata ne pokriva troškove potrošačke korpe.

- Mi ko da smo u živom blatu. Umesto da napredujemo, mi sve više tonemo. Kada čujemo koliko će rasti društveni proizvod ove i sledeće godine, za očekivati je da će i zarade rasti. Na žalost nije tako, mi kao da stagniramo. I to nije utisak, to je realna situacija - navodi Vojinović.

Za tročlanu porodicu potrebno minimum minimuma 74.500

Dodajmo i da podaci iz istraživanja potvrđuju da Novosađani jako teško pokrivaju mesečne troškove, čak i oni koji imaju plate iznad proseka, sem ukoliko bar dvoje u domaćinstvu nema plate od preko 50.000 dinara. Naime, minimalna potrošačka korpa je 37.000 dinara, a prosečna duplo više - oko 74.500 dinara.

Međutim, ta korpa je i ranije bila sporna jer se u osnovi odnosi na troškove tročlanog domaćinstva i mnogo  je realnija tzv. sindikalna korpa  i koja trenutno prelazi 90.000 dinara. Kažimo i da višegodišnja statistika pokazuje konstatntan rast potrošačke korpe, dok plate stagniraju već dugo.