FOTO: Kako se obogatio Bil Gejts i zašto je propao IBM

Time je prvi put u glavnom gradu Vojvodine tematizovana priča o mašini koja je korenito izmenila svakodnevicu svakog od nas, primoravajući svako preduzeće, svaku delatnost da se prilagodi, pa i podčini, PC računaru, ikoni sa kraja 20. i početka 21. veka.

Pasionirani kompjuteraši iz Novog Sada

Zahvaljujući paralelnim znanjima iz istorije, mašinstva, elektronike i niza drugih disciplina, autor Atila Hornok je sačinio postavku koja zadivljuje, dok je prateći katalog zapravo knjiga koju bi ubuduće trebalo da se nadje na policama (u kompjuteru) solidnije kućne biblioteke. Kustos je pomoć imao ne samo od kolega, već i od nekada zaposlenih u javnim službama, koji su sačuvali delove ili komplete kompjuterske opreme, teleprintera, razne komunikacione opreme, dokumentaciju o nastanku prvih komjuterskih programa...

Novosađani, inženjer Dejan Trninić, majstor Miodrag Dumitrov, programerke Vesna Živković i Gordana Galešev, te mnogi drugi, još pre više decenija shvatili su da nastaje potpuno nova mašina, koja će na drugačiji način oblikovati naš rad, zabavu,sve segmente života, pa su decenijama sakupljali i čuvali sve što se pojavljivalo tokom dinamičnog razvoja računara. Njihove kolekcije danas su osnove informatičke zbirke gradskog muzeja, a bez njihove pasije i davnašnje vizije danas bi izložbu ovog tipa, svakako kudikamo siromašniju, bilo neuporedivo teže upriličiti.

Poseban kvalitet postavke je bogata edukativnost, toliko zabavno ispričana da je neprimetna i posetiocu i čitaocu kataloga. Saglasno modernosti tematike, katalog je oplemenjen dopunskim sadržajem u vidu virtelnog dela izložbe, koji uz pomoć programa za čitanje QR koda, instaliranog na pametnom telefonu, omogućava listaču da vidi detalje vezane za izložene predmete.

Celovitija slika kompjutera

Posetom izložbi i čitanjem kataloga dobija se celovitija predstava o razvoju kompjutera, o razlozima, mnogobrojnim i različitim motivima traganja naučenjaka, zahtevima osvajača, ratnika, finansijera i država za računarskom mašinom. Svi znamo za abakus, računaljku na kojoj računamo pomeranjem kuglica, ali mnogo ideja i realizacija olakšavanja računanja je bilo još i pre više hiljada godina. Veće iznenadjenje nam je spoznaja da je i pre Bleza Paskala bilo pronalazača mehaničkih računaljki.

Podsticaji pronalasku mehaničke računarke posebno su stizali od crtača navigacionih mapa, izradjivača katastra, poreskih službi, a u SAD, posle okončanja građanskog rata, od administracije radi računanja takozvanog izbornog cenzusa, u vreme kada se broj stanovnika brzo uvećavao. Dve godine uoči izbora 1890. godine, vlada SAD raspisuje konkurs za izradu novog sistema za računanje. Pobeđuje Herman Holerit predlogom koji je nudio bušenu karticu kao nosioca informacije, ali i da se  naknadne operacije, sortiranje i brojanje, obavljaju, automatski.

Poenta je u čitaču cenzusne mašine, a pronalazak je tim više iznenadjujuć što se za brojanje koristilo strujno kolo, a ne mehanički stroj. Inovacijom je izračunavanje cenzusa sa sedam svedeno na dve godine, a cena računanja snižena čak pet puta! Holerit je izum komercijalizovao formiranjem firme od koje je kasnije nastala IBM, decenijama neprikosnoveni svetski lider u proizvodnji kancelarijskih i računarskih mašina i opreme.

Kompjuter samostalno odlučuje

Hornokova izložba uverljivo koriguje rašireno shvatanje kompjutera kao mašine koja brzinom svetlosti može da izvede milione aritmetičkih operacija. Naprotiv, moć kompjutera počiva na sposobnosti da donese kompleksne logičke odluke i izvede odgovarajuće operacije u zavisnosti od predočenih mu informacija, a bez bez učestvovanja ili pomoći čoveka.

Detaljno su prezentovani doprinosi u godinama pred Drugi svetski rat, Kloda Šenona hardverskom segmentu i Alena Turinga softverskom. Zanimljivo je da posle čitanja kataloga na telegrafe i telefone možemo da gledamo kao na preteče računara. Zapravo, uviđamo genezu razvoja strujnog kola preko takozvanih releja, inače poznatih nam kao nosioca telegrafije i telefonije.

Upotrebom ovih, iz telefonije pozajmljenih izuma, napuštaju se mehaničke i prelazi se na elektronske mašine. Hornok razumljivim stilom pojašnjava da su i vakum cevi, osnov današnjih mikročipova, pronađeni i prvo upotrebljavani u telefoniji, radi pojačavanja signala koji je nosio ljudski glas, dok su strujna kola sa relejima obezbeđivala putanju signala od jednog do drugog telefona, a bez rada operatera u telefonskoj centrali.

Filmska ideja

Ima bezbroj detalja na izložbi koji će nam sugerisati da kompjuter nije nastao odjednom, već je njegova geneza duga bukvalno vekovima i u podrazumeva upotrebu i poznavanje bezbroj uređaja za koje obično mislimo da nemaju veze sa kompjuteristikom.

Tako, recimo, spoznajemo da je upotreba perforirane trake za učitavanje podataka, što se koristilo do pre tridesetak godina, zapravo ideja filmske trake. Na žalost, Konrad Cuze, pronalazač koji je živeo i radio u nacističkoj Nemačkoj i prvi shvatio ulogu trake i značaj memorije, ali i da mašina mora raditi sa brojevima u binarnom zapisu, bio je izolovan i njegova rešenja drugim inovatorima nisu bila lako dostupna.

Države skrivaju najnovija tehnološka rešenja koja donose i velike profite; znamo klasičan primer britanskog skrivanja mašine za odvajanje zrna pamuka, koja je u startu britansku industriju tekstila činila nadmoćnom.

Izložba na Tvrđavi nam predočava da su i Ameri dugo skrivali i čuvali u odvojenoj prostoriji, kojoj su pristup imali samo petoro ljudi, mašinu za izračunavanje kojoj je su operateri prisutupali sa daljine, putem teleprintera, a da je nikada nisu videli. Samo su na naučnoj konferenciji, održanoj 1940. godine, na 300-400 metara od Belovih laboratorija, demonstracije radi prikazali pristup takvoj mašini, ali ne i izgled samog uređaja.

Sledeći, široj publici gotovo nepoznat, nezaobilazan pronalazač je Hjuard Ejken, čija mašina je mogla samostalno da radi složenije račune, uskladišti podatke, potom ih kao privremeni rezultat uzme za proračune definisane novim formulama. U kasnijoj komercijalnoj upotrebi ova mašina je i štampala dobijeni rezultat. Na ovom tipu zasnovano je pet generacija računara Mark razvijanih na Harvardu.

Elektronika zamenjuje mehaniku

Postepeno, uviđaju se ograničenja relejnih strujnih kola i širi upotreba vakum cevi, a dalji razvoj kompjutera počinje više da zavisi od vojske, jer je trebalo usavršavati radare, što dovodi da i memorija, do tada mehanička, ubuduće bude u elektronskom obliku. Kasniji razvoj vodi do ENIAK-a, prvog kompjutera koji je mogao da rešava velik broj problema.

Ovaj kompjuter je ujedno bio i predmet velikog sudskog spora oko prava na patent. Čak i američki pravni sistem, poznat što mnogo polaže na autorska prava i kontinuirano, posmatrajući tehnološki razvoj, usavršava i dopunjuje ovu regulativu, dugo je bio u dilemi. Prvo je, posle decenije sporenja, 1964. godine presudio da je tvorac kompjutera Močli, da bi devet sezona kasnije doneo nijansiraniju presudu po kojoj su Atanasov i Močli, dva naučnika takmaca, podjednako zaslužni.

Posle Drugog svetskog rata, razvoj je umnogome sukob izmedju inženjera preduzetničkog pristupa, na čelu sa Močlijem, i matematičara, predvođenih Fon Nojmanom, usmerenog otvorenom pristupu, pa i na uštrb preduzetničke dobiti. Pokazalo se da kompjuter nije samo za računanje složenih proračuna, već i uređaj primenjiv u kancelarijskom poslovanju.

Uspon i pad IBM

IBM od početne uzdržanosti, počinje naglo da ulaže u ovu granu i za pet, šest, godina postaje i u naredne tri i po decenije ostaje lider, koji povremeno drži i 75 odsto svetskog tržišta računara. Promenila se, međutim, i predstava o kompjuterima u javnosti. Od neprofitabilne delatnosti, usmerene ka naučnim poduhvatima, industrija računara je postala visokoprofitabilna industrijska grana koja godišnje prodaje hiljade kompjutera. Računar je postao složen sistem, sastavljen od autonomnih jedinica.

Međutim, ostao je osnovni problem u programiranju, delom jer je samo IBM proizvodio sedam tipova kompjutera, često različitih delova i sa nekompatiblinim periferijskim dodacima. Takođe, programiranje je bilo preskupo usled velikog broja softvera. Radikalnim potezom, izuzetnim ulaganjem u razvoj poluprovodnika i pisanje softvera, svi tipovi su uvedeni u istu proizvodnu liniju i učinjeni kompatibilnim. Dominacija IBM je produžena u narednih tuce sezona.

Firma je jedva, uz podizanje novih pogona, zadovoljila potražnju od 9.000 računara tokom prve dve godine.

Razvoj poluprovodnika

Međutim, nagli razvoja poluprovodnika doveo je do toga da su se performanse srca kompjutera dvostruko poboljšavale svake godine, dok su periferija i softver postal pravi starci. Razvoj je i snizio cenu poluprovodnicima, pa su postali dostupni malim inovativnim kompjuterskim firmama, što je dovelo do razvoja minikompjutera, preteče potonjih ličnih (PC) računara.

Bila je to nova koncepcija računara, kojoj se IBM nikada nije prilagodio i to je osnovni razlog zašto je firma poklekla 1993. godine. Smatra se da je to najveći poslovni krah u istoriji sveta.

Tehnološki, poluprovodnici su iznedrili integralna kola, ovi tranzistore, potom čipove, a promene su rezultovale u izrazito modularnom sklopu svakog PC računara. Može se reći da je vojska SAD dosta doprinela razvoju čipa, što je sve dovelo do minimiziranja strujnih kola. Kada se sa germanijumskih tranzistora prešlo na silicijumske (kao najboljeg izolatora), došlo je do neverovatno brze primene integralnih kola u minikompjuterima  i višestrukog poboljšanja performansi.

Najuticajniji program

No, da bi se iskoristile sve mogućnosti kompjutera nije bilo dovoljno samo poboljšavati hardver, suština je bila poboljšati i softver. IBM je pozvao mladog Bila Gejtsa, suvlasnika kućne firme Microsoft, sa ponudom da napiše program za novi čip 8088. Mlađani Gejts je otkupio rad početnika u programiranju, usavršio i doradio, i nastao je jedan od najdugovečnijih i najuticajnijih programa ikada napisanih.

Učinio je još nešto, zadržao je u potpunosti pravo na prodaju programa. U početku nije izgledalo važno, jer se centralni deo računara BIOS, koji je sadržavao kod operativnog sistema, nije mogao koristiti bez dozvole IBM. No, kada je firma Kampag napisala program za BIOS, izbegnuto je plaćanje licence, pa je počela prava poplava malih proizvođača efikasnih, a jeftinih prenosivih kompjutera. Microsoft je, međutim, pravo na svoj program zaštitio i prodavao ga svima.

Ovde počinje novo poglavlje razvoja informacionih tehnologija što će Novosađani, obećava kustos Muzeja grada, moći videti na nekoj budućoj izložbi i čitati u budućem katalogu. Odista vredna izložba, i oni koji je ne posete propustiće mnogo.

Čini se, pak, da su izostala prateća predavanja, tematske radionice, primerene izložbi kakva se retko viđa čak i u Novom Sadu, poznatom po dobrim postavkama i vrednim muzejskim rednicima.

Izložba "Počeci informacionih tehnologija u Novom Sadu" postavljena je do 1. jula.