Istim investitorima u korist idu i nedavne promene niza gradskih urbanističkih akata. Novi podaci Ministarstva građevine pokazuju da se u Novom Sadu gradi više nego u bilo kom gradu u Srbiji. Od 1. januara, otkako se primenjuje postupak sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, Gradska uprava za urbanizam primila je 1.330 zahteva za izdavanje građevinske dozvole. Od svih gradova u Srbiji, Novi Sad je najviše dozvola i izdao, što ga trenutno činim sredinom najpovoljnijom za investitore. Brojka ne govori mnogo u sredini u kojoj se "ispod stola" donose najbitnije odluke u oblasti urbanizma, a svaki komentar koji je suprotan željama investitora (i gradskih čelnika) tumači kao protivljenje rastu i razvoju Novog Sada.
Dok se štancaju dozvole, grad kuburi s napuštenim poslovnim prostorijama, nedovršenim investicijama i lošim realizacijama koje nemaju nikakvu upotrebu. Najviše se gradi stambeno-poslovni prostor, što implicira da za njim trenutno ima najviše potražnje. Stručnjaci za 021 komentarišu da nije problem u samoj gradnji - koja je dobra pojava u svakoj sredini, već u donošenju odluka, ustupaka i sklapanju dilova koji idu na štetu građana. Istovremeno, građani ne uspevaju da spreče donošenje istih odluka - ruše se spomenici kulture, uklanjaju zelene površine i zauzimaju gabariti.
Predsednik Društva arhitekata Novog Sada Slobodan Jović kaže za 021 da statistika, koja je nesumnjivo na strani Novog Sada, samo pokazuje koliko su službe efikasne u obavljanju posla. Međutim, postoji potreba kontrole gradnje u Novom Sadu - koju obavljaju nadležni organi, ali u nedostatku njihove reakcije, građani su ti koji se direktno pitaju kako se troši njihov novac, smatra Jović.
"Po definiciji slobodnog tržišta u kojem smo, investicije su pozitivna stvar i svakako doprinose otvaranju radnih mesta i punjenju budžeta kroz namete koje investitori plaćaju gradu. To je jedna, lepša strana priče, a na drugoj strani, taj sistem dobija loše forme u kojima se pojavljuju negativne posledice - i njih vidimo u gradu. Investitorima je u planu da profitiraju na svojim investicijama i naravno da nisu motivisani za izgradnju objekata koji nisu komercijalno isplativi, poput javnih objekata. Ali, zato bi trebalo da postoje ulaganja od strane Grada ili države, koja će korigovati ovaj disbalans. Takođe, da bi čitav sistem funkcionisao i građani imali efikasan sistem 'zaštite' od negativnih posledica slobodnog tržišta, bitan je i ljudski faktor, kvalitet i namere ljudi koji se nalaze na pozicijama na kojima se donose odluke od javnog interesa", tvrdi on.
Šta će se graditi narednih godina?
Prema rečima pomoćnika načelnika Uprave za urbanizam Dejana Mihajlovića, investitori u Novom Sadu u podjednakom broju podnose zahteve za izdavanje građevinskih dozvola za stambene objekte, stambeno-poslovne i poslovne objekte, kao i za izgradnju komunalne infrastrukture i priključaka.
"Primetno je, međutim, blago povećanje zahteva za izdavanje građevinskih dozvola za privredne subjekte. Po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole, ova uprava proverava ispunjenost formalnih uslova za postupanje po zahtevu, a potom proverava da li su ispunjeni svi uslovi za izdavanje građevinske dozvole. Kada nisu ispunjeni uslovi, donosi se zaključak o odbacivanju zahteva, u kojem se navodi šta su formalni nedostaci i pruža se mogućnost podnosiocu zahteva da u određenom roku ispravi nedostatke, bez ponovnog plaćanja takse i prilaganja već priložene dokumentacije", navodi Mihajlović i dodaje da se dozvola konačno izdaje kada se otklone svi nedostaci u zahtevu.
Dobijanje građevinske dozvole i ne ide glatko koliko se tvrdi. Kako za 021 kaže urednik portala gradnja.rs Igor Conić, elektronski sistem dodele građevinskih dozvola CEOP trenutno prolazi kroz dečije bolesti, iako je prošlo pola godine od uvođenja. Projektanti nailaze na mnogobrojne probleme, što zbog sporosti sistema, tako i zbog neobučenosti ljudi koji na sistemu rade. "Postoje i banalniji problemi, poput rada u prevaziđenim pretraživačima, poput Internet Eksplorera. CEOP nudi kompletno rešenje, ali ono što su projektanti primetili je da nisu za 28 dana dobili dozvolu. Nadamo se svakako da će izdavanje dozvola ići bolje i brže", kaže Conić.
Koje odluke su uticale na Novosađane?
Teško je pronaći zaista korisna veća infrastrukturna ulaganja u Novom Sadu. Slobodan Jović ne može da pronađe dovoljno velik primer, ali navodi da ima dosta manjih, korisnih ulaganja u Novi Sad. Igor Conić je za najkorisnije urbanističke poteze izdvojio izgradnju parkova za istrčavanje pasa i javnih igrališta, kao i uređenje novosadskoj Keja. S druge strane, i te kako ima pojava koje su naružile Novi Sad.
"Promena Plana generalne regulacije prošle godine je egzaktni primer problema u gradu. On je uveo sprovođenje procedure na legalan, pravni način, ali sa posledicama koje bi mogle biti problmatične po grad za nekoliko godina. Na jako lak način, bez ikakve ozbiljne rasprave ili debate, donesene su veoma važne odluke, a sada možemo samo da gledamo i komentarišemo da li nam se posledice sviđaju ili ne", smatra predsednik DaNS.
On pojašnjava da brojni konkursi za uređenje javnih površina nisu sprovedeni ili obrađeni na pravi način, zbog čega je, na primer, Trg republike dobio trenutni izgled.
"Imamo mnogo propuštenih šansi i tendenciju da se malo ulaže u javne objekte. Rade se neke kozmetičke stvari - tekuće popravke, ulepšavanja, popločavanja, ali nema većih vrednosti. Potrebno je da razvijemo svest o onome šta nam je najpotrebnije u gradu i tamo delujemo, pa je tako potrebno edukovati građane da prate namere i promene u svojim dvorištima. Arhitektura ostavlja dugogodišnje posledice, što je nekako i zastrašujuće za svakog arhitektu koji treba da donese neku bitnu odluku", smatra Jović.
Conić navodi da je konfekcijska arhitektura dovela do ruženja grada, te nije čudo što građani zaziru kada vide novo gradilište. Uprkos potezima Grada, nema dovoljno parking mesta, zelenila je sve manje, a kapital diktira tempo.
"Neinventivna arhitektura mogla je da se izbegne, na primer, sprovođenjem velikih konkursa za javne zgrade, na koji će se javiti poznati, veliki strani biroi, ali i domaći koji će podići vizuelni identitet grada. Ova arhitektura koja se javlja u poslednje vreme je investitorska, gde se u trci za što većim brojem kvadrata, ne prave zgrade prilagođene građanima. Treba da razmišljamo šta ostavljamo budućim Novosađanima i građani su s razlogom zabrinuti i ošamućeni", objašnjava Conić i dodaje da Novosađani ne žele da se previše upuštaju u borbe protiv "urbanističkih vetrenjača", razočarani situacijom i nereagovanjem nadležnih - ali to nije razlog da se odustane.
Za Conića je najpogubnije uređenje Nove Detelinare, koja je "primer kako ne treba graditi". Za famoznu Pupinovu palatu, koju gradi Galens i koja predstavlja soliter visok 13 spratova, dodaje da je trebalo sprovesti otvoreni, međunarodni konkurs, koji bi ponudio bolja rešenja - i što je bitnije, transparentnija.
Podsetimo, novosadska vlast je za poslednjih godinu dana promenila niz urbanističkih akata kojima je omogućila da se zidaju soliteri na pojednim lokacijama u gradu. Vrlo brzo sličnu sudbinu će doživeti i neke od najstarijih kuća u Vojvodini, kuće-trščare u Ulici kraljevića Marka, s obzirom na to da su vlasnici placeve prodali upravo Galensu. Šta o ovim potezima gradske vlasti ima da kaže bivši predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović (LSV) čitajte
OVDE. Kako će soliteri izgledati možete da pogledate
OVDE.
A kako je dozvoljeno da Novi Sad ide u vazduh čak 13 spratova, što nisu htele da komentarišu ni brojne arhitekte, čitajte
OVDE.
.jpg "Tmuran petak sa susnežicom u Novom Sadu: Radionice za decu, predavanja, koncerti...")
Komentari 43
/
stvar je u tome sto u nisu moze se zna ko je 'nislija' a 'novosadjan' dobija epitet fasiste iako mu nacisicke bande setaju ulicom i vode grad
Mile zlojeb
biljana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar