U potkrovljima kuća na Salajci, Klisi, Sajlovu, ali i u Veterniku, još se mogu naći oni koji uzgajaju različite rase golubova. U Udruženju golubara Novog Sada, koje je jedno od najstarijih ove vrste u Srbiji, trenutno postoje 52 registrovana uzgajivača golubova, među kojima je vrlo malo mladih, zbog čega se budućnost ovog hobija dovodi u pitanje.
Zabrinutost za budućnost golubarstva izražava i predsednik Udruženja golubara Ivan Sabo koji uzgaja golubove skoro pola veka. Prema njegovim rečima, golubarstvo u Srbiji ne donosi profit, što odbija mlađe naraštaje.
"Mladi su uglavnom uz neke tehničke spravice, njima su golubovi lepi, ali se niko ne usuđuje da ih uzgaja. Oni su svesni toga da u golubarstvu nema profita, ali ne znaju da postoji jedna neizmerna ljubav. Golubarima je to sasvim dovoljno, jer nas ptice spajaju, mi se svi međusobno poznajemo i to je lepa stvar. Ekonomski je neisplativo, jer je novac za takmičenja uvek potreban, a para nema. Bojim se da je moja generacija jedna od poslednjih koja će se baviti golubarstvom", priča Sabo za 021.rs.
Sličnog mišljenja je i golubar Todor Žikić, koji svoj golubarnik ima u užem centru grada. Ipak, on smatra da će golubarstvo u Novom Sadu opstati uprkos svemu.
"Istina je da je zainteresovanost opala, ali ovde je sve devalviralo. Postoji zastoj, jer smo u tranziciji, mlade generacije imaju druge prioritete, gledaju da završe školu i slično. Međutim, ima par mladih na kojima će sve opstati, a na nama starijima je da im pomognemo tako što ćemo im pokloniti grla. To je način da se golubarstvo popularizuje. Jeste da je skupo, ali mladima ima ko da pomogne, samo je potrebno da imaju prostor gde da ih uzgajaju", objašnjava naš sagovornik.
A da ima šta da se očuva i popularizuje govori podatak o deset novosadskih rasa golubova, među kojima su novosadski visokoletači, prevrtači, gaćasti golub i drugi. Ivan Sabo ističe da u društvu ne postoji razumevanje za golubarstvo, te da se to odrazilo i na Grad koji ne pomaže golubarima.
"Novi Sad je jedini grad u Srbiji koji nema prostoriju gde borave golubari, a to bi puno značilo. Jedno vreme smo imali, ali bilo je preskupo i nismo mogli da finansiramo, jer mi nemamo sponzore, niti nam neko pomaže u ovome. Ljudi ne razumeju golubarstvo, ali tako je bilo oduvek. Moj otac takođe nije shvatao golubarstvo, on je smatrao da su to neki džabalebaroši, probisveti i bojim se da se takvo mišljenje održalo i do danas. U svakom slučaju, tek kada sam ocu pokazao profesore i doktore koji se bave ovim hobijem, shvatio je da tu ima ljudi iz raznih kasta i da ih sve povezuje ljubav", kaže naš sagovornik.
Koliko se ova ljubav može razviti svedoči i slučaj poznatog novosadskog golubara Genke. U vreme proširenja Detelinare, ovaj golubar nije dozvolio da se njegova kuća sa golubarnikom sruši, kako bi na njenom mestu nikla višespratnica.
Genka i dalje u svojoj kući između visokih zgrada uzgaja visokoletače i organizuje takmičenja. Među lekarima, profesorima fakulteta, građevinskim radnicima ili, na kraju krajeva, džabalebarošima, pronađu se i poznate ličnosti koje dele ljubav prema golubovima.
Jedan od najtrofejnijih košarkaških trenera na svetu Dušan Duda Ivković nosilac je i nekoliko šampionskih titula u golubarstvu. Decenijama uzgaja visokoletače, a prema nedavnom priznanju od svakog novog kluba, u koji bi prešao, tražio bi da se obezbedi prostor za njegove golubove.
Iako se čovek sa golubovima druži već 8.000 godina, nije uspeo da ih u potpunosti razume. Za naučnike je i dalje nedokučivo kako golubovi pismonoše stignu na unapred određenu lokaciju. Ipak, za Todora Žikića ovo su ptice od kojih se može puno naučiti.
"Golub je stanovnik sveta, a nekada je bio veza između čoveka i neba, odnosno bogova. Danas je golub simbol mira, a to se pokazalo tokom ratova na ovim prostorima. Kada su svi bili okrenuti jedni protiv drugih, golubari su se viđali i organizovali takmičenja. To su plemenite životinje, ne umeju da budu pokvareni kao ljudi. Kada se mužjak i ženka jednom upare oni ostaju zajedno i to je zaista predivno. Oni nude odmor, terapiju", ističe Žikić.
Iako su naši sagovornici istakli da se u Srbiji od golubarstva ne može živeti, u Evropi je to sasvim moguće. Golubovi u svetu se prodaju za nekoliko stotina hiljada evra, dok se u Srbiji poklanjaju ili prodaju za male pare. U evropskim zemljama poput Belgije, Holandije ili Nemačke, golubarstvo je podržala i država, te se u njega ulaže, što je privuklo brojne sponzore, ozbiljan marketing i visoke nagrade. Međutim, kako kaže Ivan Sabo, na ovakvim takmičenjima, zbog nedostatka novca, retko kad se sreću golubari iz Srbije.
"Mi retko kad odlazimo u Evropu, nemamo para, ali kada dođemo na neko takmičenje onda i postignemo odličan rezultat. Ipak, moram da priznam da postoje i neki izuzeci. Nedavno je opština Stapar odlučila da pomogne uzgajivače Staparskih golubova, jer su oni zaštitni znak ovog mesta. I to je odličan primer, jer su Staparski golubovi jedni od najlepših na svetu, sitni, umiljati, kada ih jedared zavoleš više iz kože ne izlazi. To je mala opština, a Novi Sad je velik i ima deset svojih rasa, i njih bi trebalo da zaštitimo, ali negde treba i Grad da nastupi i učini ono što je neophodno da se golubarstvo održi. Nadam se i da će mladi imati podstrek da se bave ovim, da vole golubove, jer nas oni sklanjaju od nevolja", zaključuje Sabo za 021.rs.
.jpg "Troje povređenih u nesreći u Novom Sadu i dalje u teškom stanju")
.jpg "Troje povređenih u sudaru automobila na Bulevaru oslobođenja")
.jpg "Novosađani pozvani da danas u 11.52 zastanu na 14 minuta za stradale na Železničkoj stanici")
Komentari 10
Goran
Jagoda Kuljic
Miloš Lazić
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar