FOTO: Zbog čega studenti iz celog sveta žele da budu lekari u Srbiji?

Grupa od 13 studenata medicine iz različitih delova sveta trenutno asistira na porođajima i zahvatima u Kliničkom centru Vojvodine.
Većina njih su studentkinje zainteresovane za oblast ginekologije, koje su u Srbiju došle na preporuku. Kako kažu, od kolega koji su već bili ovde čule su sve najbolje.
 
Iako je u Srbiji zdravstveni sistem već godinama urušen, a lekari dobijaju otkaze i/ili rade u nehumanim uslovima, ni u svetu nije mnogo bolje. Tako za 021 kaže 21-godišnja Neli iz Moskve, a potvrđuju Ana Luiza, Alehandra i Valerija iz Meksika, koje borave u Novom Sadu u okviru internacionalne, bilateralne studentske razmene. S njima tokom prakse radi dr Aleksandra Vejnović, koja ih je detaljno upoznala s Kliničkim centrom Vojvodine i pomogla im da se upoznaju s našim zdravstvenim sistemom, ali i vrednostima i načinom života.
 
Devojke u razgovoru za 021 otkrivaju zbog čega su baš u Novom Sadu, te kakva je situacija u zemljama u kojima studiraju. 
 
Neli, studentkinja šeste godine medicine iz Moskve, verovatno će po diplomiranju odabrati ginekologiju kao oblast rada. U Srbiji je jer, kako kaže, nije imala velik izbor u okviru razmene, a u igri su bile Bugarska, Belorusija, Rumunija, Kina i Slovenija. "Kolege koje su prošle godine bile na razmeni preporučule su mi da odaberem Srbiju, u kojoj jedino imamo priliku da zaista učestvujemo u izvođenju operacija, asistiramo i pomažemo, a ne da samo posmatramo. U drugim zemljama nema mnogo rada, a ovde se radi punom parom", priča Neli i dodaje da ju je iznenadio Novi Sad. Kaže da je život u njemu veoma brz, ima mnogo lepih mesta za duge šetnje, kao i bezbroj restorana, klubova i ljudi raspoloženih za druženje.
 
Ana Luiza je studentkinja pete godine rehabilitacije, koja srpski zdravstveni sistem opisuje kao odličan. Naime, kako kaže, situacija u Meksiku nije nimalo zadovoljavajuća, kuburi se s nepoželjnim političkim sistemom, a vlast nije naročito voljna da pomogne zdravstvenim radnicima da rade svoj posao još bolje. Volela bi da ostane i radi u Srbiji, ali smatra da je jezik najveća barijera i da nije naročito lak za učenje.
 
"Mislim da su u Srbiji bolji uslovi za konkretan rad, jer u Meksiku mnogi mladi, ambiciozni ljudi zbog ogromne konkurencije ostaju bez posla. Kada birate oblast u kojoj ćete raditi specijalizaciju, prvo polažete užasno težak ispit, ali niste jedini - to isto čini čak 80.000 budućih lekara, a slobodnih mesta je svega 7.000. Gužva je ogromna, svega 10 odsto ljudi dobije specijalizaciju. Zbog toga sve više mladih Meksikanaca napušta državu u potrazi za boljim uslovima za specijaliziranje", navodi Ana Luiza.
 
Valerija, njena koleginica iz Meksika, odabrala je Srbiju iako je imala mogućnost da ode bilo gde drugde u svetu na razmenu. Na njen izbor uticale su brojne preporuke kolega, koje su nahvalile našu zemlju. Kaže da nije imala nijednu predrasudu o Srbiji pre dolaska, te da je sve utiske stekla na licu mesta i ostala iznanađena. "Neverovatno koliko je ovde život spor. U Beogradu se živi sporo u odnosu na meksičke gradove, ali Novi Sad je još smireniji i veoma tih grad. Međutim, primećujem da ovde ljudi rade bez slobodnog dana, svakog dana i vredni su, ali je zato noćni život buran", kaže ona. 
 
Alehandra, takođe iz Meksika, odabrala je rehabilitaciju kao svoj poziv. Kaže da nema boljeg osećaja na svetu od pomaganja ljudima, te da je ovaj poziv poseban i ne bi trebalo da bude toliko urušen. "U Meksiku su strasti uzburkane i zaista nam je potrebna promena 'preko noći' kako bi i zdrastvo počelo da se oporavlja. Mislim da nema bitnije stvari od zdravlja ljudi, naših pacijenata, te je na nama da se borimo za bolje sutra", navodi ona i dodaje da je u Novom Sadu dočekana s mnogo gostoprimstva. Vratila bi se u Srbiju, ali ne zna tačno kada.
 
Države iz kojih su naše sagovornice imaju slične, ako ne i iste probleme poput Srbije. Tako u Rusiji nedostaju fizijatri, pedijatri, a naročito lekari opšte prakse, a sve je veći broj mladih koji napuštaju zemlju. Oni koji ostanu stacioniraju se u Moskvi ili Sankt Petersburgu, koji su i zdravstveni centri, ali zbog toga trpe ruralne sredine i u manjim mestima ljudi nemaju gde da se leče i ko da ih leči.
 
U Meksiku, kao i u Srbiji, postoje regionalni centri (poput Vojvodine) koji zbrinjavaju ogroman broj pacijenata. Ni infrastruktura nije sjajna - nedostaje bolnica, klinika i instituta, a vlast radije ulaže u manje bitne oblasti umesto da podrži zdravstvo. "Zar postoji nešto bitnije od zdravlja ljudi?", pita Ana Luiza.
 
Dr Aleksandra Vejnović objašnjava za 021 da postoje dva goruća, zajednička problema - nedostatak lekara opšte prakse i centralizovani zdravstveni sistem. "Mladi mahom idu u tercijarni zdravstveni sistem, te je on preokupiran, za razliku od opšte prakse. Do toga dolazi jer ne radimo dovoljno na prevenciji bolesti. Kada bismo to činili, ne bi bilo toliko potrebe za lečenjem. Trebalo bi i primeniti podjednaku mogućnost lečenja u svim delovima jedne zemlje, a ne samo u centralnim gradovima", navodi dr Vejnović i dodaje da ipak treba biti uporan i iskoristiti sve što imamo za bolji rad. Uslovi u kojima lekari rade nisu toliko loši, a samo promenom načina gledanja na situaciju moglo bi mnogo toga da se promeni, smatra ona.
 
Osim navedenih problema, u Meksiku je nedavno došlo do promena zakona koji regulišu zdravstvo, a koji su ga još i pogoršali. U Rusiji je na delu zatvaranje državnih ustanova i otvaranje ogromnog broja privatnih klinika, zbog čega će, tvrdi naša mlada sagovornica iz Moskve, trpeti ljudi koji nemaju novca da finansiraju tolike troškove lečenja. 
 
Međutim, naše sagovornice poručuju mladim kolegama da ne odustaju od profesije i budu ujedinjeni u nameri da budu dobri lekari. Ovakvih, mladih ljudi na praksi, u Srbiji godišnje bude oko 200, a studenti iz Srbije su istovremeno gosti brojnim državama u svetu.
  • Aleksandar

    29.07.2016 13:23
    sram vas bilo za komentare
    Ja se kao student Medicine u Novom Sadu slažem da je kod nas nepotizam na snazi i da retardi od dece bitnih ljudi se prošetaju kroz fakultet i dobiju posao odmah posle fakulteta lagano i da prosek ništa ne znači.

    Ali... Jadno je da napadate dr Aleksandru Vejnović koja je enciklopedija koja hoda, i bez obzira na to što jeste ćerka uglednog i cenjenog lekara, ima roditelja koji od svoje dece baš zbog te mogućnosti naprave "mašine znanja". Devojka je pocepala fakultet, razmontirala, i to sve sa onim kvalitetnim znanjem bez bubuanja napamet. Učestvovala u naučnim nenastavnim aktivnostima, bila na projektima, radia kroz studije na sebi da bude vrhunski lekar...
    Napadate i komentarišete devojku, a sutra ćete se moliti da dođete kod nje na red.

    Sram vas bilo za ružne komentare!
  • medicinska sestra

    27.07.2016 21:29
    da imamo...
    da mi imamo uslove za rad kao sto imaju Nemacka,Svajcarska... bili bismo najbolji u odredjenim granama medicine... Nazalost, imamo kadar ali nemamo para (neko ih stavlja u svoj dzep)... zasto npr Nacka trazi toliko tehnicare iz Srbije? nije valjda sto su losi? zasto ovde sestra ukljucuje infuziju,plasira braunile,daje injekcije pa cak zna i da intubira a tamo sve to doktori rade? sigurno kod nas nesto ne valja...
  • @rada

    23.07.2016 18:25
    Ala lupate
    To da pricaju u Meksiku?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti