Opasnost je alkohol, a ne duševni poremećaji

Uprkos tome, ova ranjiva grupa ljudi nema odgovarajuću društvenu podršku, a položaj im se dodatno otežava stigmatizacijom. Tim povodom, u Radio kafeu, prošle nedelje je održana javna diskusija na kojoj su učestvovali psihijatar i predsednik Udruženja lečenih od psihoza, Igor Stojanović, psiholog Novosadskog humanitarnog centra, Dejan Živković i volonterka Centra "Srce", Tatjana Bokun.

Iako mnogi ljudi, najblaže rečeno, zaziru od osoba sa težim duševnim teskobama, statistika pokazuje da je reč o ljudima koji su, zbog samopovređivanja i sklonosti ka samoubistvima, najopasniji po sebe. Psihijatar i predsednik Udruženja lečenih od psihoza, Igor Stojanović, kaže da je, kada se izuzmu slučajevi agresivnosti prema lekarima i članovima porodice, reč o gotovo bezazlenoj populaciji. "Najveći broj kriminalnih delikata vrši se pod alkoholom. Između 50 i 80 odsto. Znači, alkohol je opasniji za javnu bezbednost od psihoza", kaže doktor Stojanović.

Novosađani, ipak, imaju razumevanja

Da se u oslobađanju straha ne moramo oslanjati samo na statistiku, potvrđuju i iskustva Novosađana s Udruženjem lečenih od psihoza. Da naši sugrađani nisu tako loši, kao što se ponekad čini, pokazuje primer njihovog protivljenja useljenju Udruženja u prostorije u kojima su bili pre sadašnjih. Stojanović kaže da u stigmatizacionom konfliktu s otprilike celom ulicom u Udruženju nisu hteli loše da  govore o ljudima koji se plaše osoba s težim duševnim poremećajima, već da su se okrenuli edukaciji.

"Mi smo otprilike celoj ulici podelili brošuru "Kako živeti s shizofrenijom?". Ljudi su hteli da nas isteraju odatle, jer su poistovećivali ove poremećaje s nečim grozomorno opasnim. Kada smo morali da se iselimo, iz drugih razloga, najglasniji čovek među njima došao je otprilike da se izvini za svoj prvobitni nastup", kaže doktor Stojanović.

Besplatna pomoć u HSHC-u i Centru "Srce"

Ovo Udruženje jedinstveno je u pomoći koju pruža jer, osim što aktivno uključuje osobe s duševnim teskobama u društvene aktivnosti, na jednom mestu okuplja zdravstvene radnike, lečene od psihoze, njihove porodice i sve građane koji mogu da pomognu u njihovoj resocijalizaciji. Za pristup Udruženju potrebno je redovno odlaziti kod psihijatra i ne koristiti psihoaktivne supstance. Ovakva ograničenja nisu uslov za dobijanje pomoći psihološkog savetovališta pri Novosadskom humanitarnom centru. Uslov je međutim, da osobe koje se obrate za pomoć, budu mlađe od 30 godina, ali je pomoć besplatna, kaže psiholog ovog centra, Dejan Živković.

Osobe koje osećaju duševne teskobe ili jednostavno imaju problem o kojem žele s nekim da razgovaraju u poverenju, za besplatnu pomoć mogu se obratiti i volonterskom Centru "Srce", koje se bavi pruženjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistava. Volonterka "Srca", Tatjana Bokun, kaže da osobe koje kontaktiraju Centar, međutim, ne dobijaju gotova rešenja problema. "Naša ideja je da tu budemo za njih. Kada osobe koje nas kontaktirju steknu poverenje, kada shvate da smo mi tu za njih, mislim da onda razgovor počinje da ima smisla", kaže Tatjana Bokun.   

Centar "Srce", može se kontaktirati svakog dana od 14 do 23 sata, putem telefona na broj 0800-300-303 ili putem e-pošte, na adresu vanja@centarsrce.org. (Dejan Stojičić)