Nacista tuži Zurofa za uvređenu čast

"Teško je izboriti se za pravdu, naročito u zemljama koje su u tranziciji. Jasno je da Mađarska ne želi da se suoči sa svojom prošlošću. Ipak, Zurofa su pred sudom u Budimpešti dočekali brojni demonstranti antifašisti, koji ne prihvataju da na optuženičkoj klupi sedi neko koga nacista tuži za uvredu časti. Zato se i nadam da će se ovo ubrzo pretvoriti u suđenje Kepiru", rekla je ona.

Kepiro ponosan na svoju prošlost

Podsetimo, Zurof tvrdi da je Kepiro aktivno učestvovao u Novosadskoj raciji januara 1942. godine, kada je pod led Dunava bačeno oko 1.500 Jevreja, Srba i Roma. Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, Jevreja u Novom Sadu ima oko 200, a u celoj Vojvodini oko 400. Pre II svetskog rata u pokrajini ih je bilo oko 20.000. Kepiro je čak dvaput osuđen za svoje zločine - prvi put 1944. godine, a drugi put dve godine kasnije, kada je i pobegao u Argentinu. Centar "Simon Vizental" je na leto 2006. otkrio da on živi u Budimpešti. "Iznenadjujuće je što čak ni danas nije toliko teško pronaći ubice i dokaze protiv njih, koliko je teško izvesti ih na sud i kazniti ih za njihova zlodela", kazao je Zurof.

Frenkelova je istakla da će Zurof, inače počasni građanin Novog Sada, imati aktivnu podršku novosadske i republičke vlasti ukoliko se proces protiv njega nastavi. Kako ona kaže, nejasno je zbog čega Kepiro ne pokušava da se brani, već podnosi tužbu za uvredu časti. On priznaje svoje učešće u događajima koji mu se stavljaju na teret, ali tvrdi daje bio zadužen za nadgledanje patrola koje su učestvovale u raciji protiv partizana, koja je trajala kada i masakr civila. On navodi da je nevin, da nikoga nije ubio i da je vrlo ponosan na svoju prošlost. "Na šta je to ponosan, ipak, nije objasnio. To samo on zna", kaže Ana Frenkel.

Kepiro danas ima 95 godina, ali Frenkelova ističe da to nije nikakva prepreka da mu se sudi za ono što je uradio. "Ratni zločini ne zastarevaju. On je vitalan i zdrav, ne postoji nijedan razlog da mu se ne sudi zbog starosti ili lošeg zdravstvenog stanja", ocenila je ona.

Jovanović: Neshvatljivo odugovlačenje

Predsednik Skupštine grada, Aleksandar Jovanović, kaže da je neshvatljiva činjenica da suđenje Šandoru Kepiru ni četiri godine posle pokretanja postupka nije počelo. On smatra da je najbitnije da mađarski sudski organi konačno izvedu nekadašnjeg oficira pred lice pravde.

"Prosto smatram da svako za koga postoji sumnja, a na kraju i dokazi, mora da izađe pred sud za takva stravična, blago rečeno stravična dela i da se odbrani ili da se dokaže da je kriv i da za to snosi adekvatne posledice", rekao je Jovanović.

On nije želeo da komentariše Kepirovu tužbu za uvredu časti protiv Efraima Zurofa, koji je otkrio njegovu lokaciju i pokrenuo tužbu za ratne zločine Prema njegovim rečima, suđenje Kepiru je pitanje koje je bitnije za Novosađane i o kom on može nešto više da kaže.

Srbija pokazala dobre rezultate

Na listi najtraženijih preživelih nacističkih ratnih zločinaca, kako prenosi Beta, nalazi se i Milivoj Ašner, koji je u Austriji i tereti se za zločine nad Srbima, Jevrejima i Romima u Hrvatskoj. Hrvatska je tražila njegovo izručenje, dok je od Sjedinjenih Američkih država Srbija tražila izručenje Petera Egnera, optuženog za ubistvo 17.000 civila u Beogradu. Najtraženiji su Alojz Bruner koji živi u Siriji, a odgovoran je za deportaciju desetina hiljada austrijskih, grčkih, francuskih i slovačkih Jevreja u koncentracione logore. Na listi je i Aribert Hajm, koji je u konc logorima u Mauthauzenu ubijao zarobljenike smrtonosnim injekcijama. Njegova lokacija je nepoznata. Australijske vlasti su pristale da Mađarskoj izruče Karolja Zentaija, koji je ubio danskog novinara, borca protiv nacista. Imena koja se nalaze na ozloglašenoj listi jesu i Samjuel Kunc, Adolf Štorms, Klas Karl Faber, Algimantas Dailide i Mihail Gorškov.

Srbija je u izveštaju centra "Simon Vizental" dobila dobru ocenu za svoj program istrage i praktične rezultate u gonjenju nacističkih ratnih zločinaca, a nalazi se u grupi B. Vrlo uspešne zemlje u grupi A, jesu Nemačka i SAD. Najgore ocene dobile su Australija, Mađarska, Litvanija i Ukrajina, kao zemlje u kojima nema političke volje za krivično gonjenje optuženih. (Asja Francisti)