Naime, ukoliko roditelji u zakonskom roku od 30 dana od rođenja ne odrede ime detetu, matičar obaveštava Centar za socijalni rad, a pravnik donosi Rešenje o određivanju ličnog imena deteta i dostavlja ga matičaru. Kako za 021 kažu u matičarskoj službi, roditelji koji nisu prijavili ime na vreme uglavnom su bili opravdano sprečeni da to urade, ali se dešava i da su majka i otac neinformisani, u nedoumici ili se ne slažu koje ime da daju detetu. Međutim, uglavnom se radi o kašnjenju i nije problem dati ime i naknadno, potvrđuju i u Centru za socijalni rad.
"U postupku određivanja imena, roditelji daju izjavu kod pravnika kada i predlože ime za dete, a to je najčešće ime koje već koriste od rođenja deteta. Naša uloga u ovim slučajevima je i da preispitamo kvalitet staranja roditelja o detetu, gde sprovodimo preventivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava", navode u Centru za socijalni rad za naš portal.
Inače, Novosađani i dalje novorođenim mališanima daju uobičajena imena za ovo područje. Doduše, poslednjih godina je teško zaključiti koje ime je uobičajeno. Trendovi se smenjuju, uticaj Zapada je jači, ali preživljavaju Nikola, Nemanja, Aleksandar, Marija, Ana, Milica, Jelena... S obzirom na to da se godišnje u novosadskoj Betaniji rodi oko 6.500 beba, uvek postoje i interesantni primeri davanja neobičnih imena, ali su oni zanemarljivi, kaže za 021 pomoćnica načelnika Uprave za opšte poslove pri Odseku za lična stanja građana Biljana Dragin.
"Poslednjih 25-30 godina stalno se javljaju imena poput Dušan, Aleksandar, Nikola, Nemanja i to svake godine, a u nekom periodu budu popularnija imena Strahinja, Vukašin, Ognjen, Luka ili Pavle. Trend davanja kraćih imena počeo je pre 15 godina sa Ivom, Miom, Leom, Sarom, Anom, Elenom i Petrom i nešto je što ne možemo da posmatramo kao novinu", navodi Dragin.
Takođe, matičari ne vodi statistike i evidencije o neobičnim imenima, ali beleže situacije kada su imena bila neprimerena, suprotna moralu tj. pogrdna. Biljana Dragin, doduše, napominje da u Novom Sadu nije bilo situacija da je ime koje je želeo roditelj za dete bilo pogrdno i da ga je matičar odbio.
"Ali, ako stranka insistira na imenu koje nije primereno, matičar će doneti negativno rešenje i roditelji potom imaju pravo žalbe resornom ministarstvu", pojašnjava Dragin.
Podsetimo, 021 je nedavno pisao o trendu promene imena i prezimena među Novosađanima. U Matičarskoj službi u Novom Sadu prošle godine je bilo 1.420 slučajeva promene imena, što je značajno povećanje u odnosu na višegodišnji prosek. Doduše, radi se uglavnom o promeni prezimena nakon razvoda, to jest u 90 odsto slučajeva radi se o
ženama koje nakon razvoda braka vraćaju devojačko prezime. Više o ovoj praksi čitajte
OVDE.
Takođe, Novosađani nisu toliko odlučni da menjaju ime kad na to imaju pravo, sa napunjenih 15 godina. U proteklih 10 godina bilo je svega nekoliko slučajeva da su deca menjala svoja imena i to su uglavnom činila u društvu jednog od roditelja i nakon razvoda.
_(1).jpg "Gašić o akciji")
.jpg "Vučić: Žao mi je ako je Vesić stupio u štrajk glađu, molio bih ga da to ne čini")
.jpg "Stanje povređenih na Železničkoj stanici poboljšano, ali su i dalje u teškom stanju")
Komentari 16
Prevodilac
Većina imena su poreklom iz Biblije.Hrišćanska imena
vesna
okto
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar