Olimpijska medalja konačno i zasluženo stiže u Novi Sad - Grad skakača

Uspeh Ivane Španović nije došao slučajno, olimpijska medalja je osvojena nakon skoro petnaest godina svakodnevnih i napornih treninga.

Naša najbolja atletičarka je počela u rodnom Zrenjaninu, pod nadzorom Janoša Hajdua.

Iskusni trener odmah je uočio da je u pitanju talenat kakav se retko pojavi. Pravilno je procenio da je neophodno da se razvija u većem klubu, u kome postoje mnogo bolji uslovi za zimsku sezonu i treneri specijalizovani za skakačke discipline.

Tako se talentovana sportiskinja još kao mlađa juniorka preselila u Novi Sad, a ubrzo je počela i da radi sa trenerom Goranom Obradovićem. Već u prvom nastupu za novi klub, 5. februara 2006. godine, na mitingu u Budimpešti skokom 6,48 metara prvi put postavlja seniorski rekord Srbije.

Sa druge strane, Atletski klub "Vojvodina" je godinama, pa i decenijama, naglasak u radu, ne zapostavljajući ostale discipline, stavio na skakačke. Tako se došlo do optimalne kombinacije, ekstratalentovana devojka u skakačkoj i sredini kao stvorenoj za dalji napredak.

Srebrna medalja Olga Gere

Tradicija dobrih skakača u Novom sadu je impresivna. Već prvi slavni sportista sa ovih prostora Momčilo Tapavica se, pored dizanja tegova, tenisa i rvanja, isticao i dugim skokovima iz mesta, veoma popularnim krajem 19. i početkom 20. veka, kasnije iščezlim iz nadmetanja.

Prvi afirmisani Novosađanin skakač postao je Nikola Vučević, kada je na mitingu u Pančevu 5. maja 1936. godine u vis preskačio 183 cm, dva niže od tadašnjeg državnog rekorda. Kao kada bi danas neko savladao letvicu na 2,36 metara.

Već u prvoj poratnoj generaciji takmičara AK "Vojvodine" ističe se skokovima u dalj i postaje reprezentativac Gavra Popov, ujedno i dobar sprinter. Bilo je još talentovanih, ali su odlazili na studije u druge gradove i nastavljali karijeru u tamošnjim klubovima.

Potom nailazi vreme Olge Gere, skakačice u vis koja osvaja osmo mesto na Evropskom prvenstvu 1958. godine u Stokholmu, da bi četiri sezone kasnije na EP u Beogradu osvojila srebrnu medalju skokom od 1,76 metara. Taj državni rekord je bio bolji od nacionalnih rekorda atletskih nacija kakve su Velika Britanija, Nemačka, Italija, Poljska, Francuska, čak i SAD.

Uspeh Gereove je i prva afirmacija profesionalnog trenera Jovana Dragosavca, koji je u dugoj karijeri podučavao i reprezentativce, skakače u dalj, Pavla Maleševa i Šteficu Krauthaker, visaša Ljudevita Silađija i skakače motkom Milana Šašića i Želimira Šarčevića. Nezaobilazni "Panč" je uporedo radio i sa većim brojem sprintera reprezetativaca, od Aleksandra Benjaka do Nenada Milinkova.

Nezaboravna generacija "visaša"

Početkom osamdesetih mladi trener i nastavnik fizičke kulture u osnovnim školama Ferenc Kamasi sprecijalizuje se za skakačke discipline i lansira nesvakidašnji juniorski trio visaša, Stevan Zorića, Petra Maleševa i Gorana Obradovića.

Vršnjaci su imali konkurenta u najboljem skakaču sa prostora bivše Jugoslavije, Dragutinu Topiću. Najviše je postigao Zorić, danas direktor kluba, petim mestom na Svetskom prvenstvu u Sevlji 1991. godine i ličnim rekordom 2,34 metara.

Petar Malešev je studije nastavio u SAD i tamo završio karijeru sa 2,28 a jednom je bio i sveamerički prvak. Obradović se rano odlučio da se posveti trenerskom pozivu i, kada se Kamasi odlučio da se posveti radu sa mlađim kategorijama, usmerava se skakačkim disciplinama.

Uporedo se u klubu razvijala i Tamara Malešev, sa 1,88 osvojla evropske i juniorske medalje, ali je karijeru kasnije nastavila u Beogradu.

Obradović trenira Zorića u drugoj fazi karijere, potom njegovi učenici visaš Đorđe Niketić (2,26) i daljaš Marko Milinkov (7,85) osvajaju titulne prvaka Balkana. U klubu stasavaju Feđa Kamasi, devetostruki prvak države u skoku s motkom i reprezentativni desetobojac Igor Šarčević.

Unazad desetak i više godina, vedete novosadskog kluba, ali i atletike Srbije, su Ivana Španović i Mihail Dudaš, desetobojac kome su skok u dalj, u vis, i s motkom, jake discipline.

Tartan staza i vrhunski treneri

Ivana je zvezda višegodišnje svetske reputacije. Medalje sa najvećih takmičenja je počela da osvaja kao mlađa juniorka, nastavila u omladinskoj, briljira u seniorskoj konkurenciji.

Ima sve predispozicije za skakačicu, brza je, snažna, a ipak "meka" u odrazu sa daske. Uz to je i psihološki snažna ličnost, potpuno posvećena sportskoj karijeri.

Kao retko koji sportista sa ovih prostora, najbolje rezultate postiže kada je najvažnije, na glavnim nadmetanjima, evropskim i svetskim šampionatima, sada i olimpijskim igrama.

I pored vanserijskih prirodnih sposobnosti, Ivaninom rezultatu je u velikoj meri doprineo i razvoj karijere u dobro organizovanom klubu, sa trenerima specijalizovanim za pojedine discipline. Sam Obradović ističe da, "koliko je on pomogao Ivani u osvajanjima svetskih i olimpjskih kolajni, toliko je i Španovićeva pomogla njemu da dogradi i razvije sebe kao trenera".

Grad Novi Sad je u poslednjih petnaestak godina dosta uložio u izgradnju tartan staze na stadionu "Karađorđe" i primeravanju Hale 1 na Novosadskom sajmu za zimski trening i takmičenja atletičara.

Kockice su se složile i olimpijska medalja stiže u Novi Sad.

  • Ema

    23.08.2016 15:59
    Zanimljiv pristup temi. Veoma je vazzno da se talenat kakav je Ivana u pravom trenutku nasla u sredini optimalnoj za dalji razvoj. Svaka ccast prvom treneru Hajduju, maticnom klubu AK Proleterl, AK Vojvodina i treneru Goranu Obradovicu...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti