Toalet papiri, pepeljare i osveživači za WC najpoželjniji predmeti u kafićima

"Počinioci" se retko kad uhvate na delu, a i kada se to dogodi, ugostitelji ih uglavnom puštaju bez neprijatnih situacija. U pabovima su najpoželjnije krigle pa ih na mesečnom nivou nestane od nekoliko desetina do stotinu. Zbog toga, kako kaže Predsednik Udruženja ugositelja Novog Sada Branko Koprivica, vlasnici ovaj pribor podvode pod potrošni materijal.

"To je svakodnevna situacija, uvek nešto nestane i mi ne možemo da se borimo protiv toga. I kada primetimo da neko nešto uzme, progledamo im kroz prste, jer ne želimo da dođemo u nezgodnu situaciju u kojoj bi ispalo da nekoga šikaniramo zbog pepeljare ili toalet papira. Većina nas to plaća, neki imaju sponzorstva, ali uglavnom sami plaćamo sve, ali šta ćemo. Bilo bi neukusno kritikovati nekoga ko uzima toalet papir, jer ako je zaista došao dotle onda očigledno nema para ni za druge stvari", priča Koprivica za 021.rs.

Međutim, jedna novosadska konobarica ističe da nije uvek reč o neimaštini.

"Konstantno nas potkradaju i najčešće uzimaju toalet papir i osveživač iz WC šolje, što je prilično gadno ako znate da to stoji unutra već neko vreme. Jednom sam uhvatila ženu koja je uzela toalet papir, zamolila sam je da ga vrati na mesto, ali je počela da beži. Najgore od svega je što to nije bio neko ko nema, nego je bila stalna gošća kafića", kaže naša sagovornica.

Mišljenje da se ne radi uvek o neimaštini ima i psihološkinja Dragana Radovanović koja ističe sitne krađe stvari iz kafića neobičan fenomen, ali da su one u suštini izraz nezadovoljstva.

"Kod najmlađih ljudi to može da predstavlja vid zabave, izazova ili poriva da se uradi nešto neobično. Međutim, ako govorimo o krađama koje se dešavaju u nekom poslovnom kontekstu, onda tu nailazimo na objašnjenje da je reč o iskazivanju nezadovoljstva. To nezadovoljstvo može biti prouzrokovano raznim razlozima, od situacije u zemlji pa do zarade koju ima ili nema neka osoba. Onda ljudi koji učine tako nešto u glavi projektuju sliku da su se osvetili za nešto ili da su naplatili neki dug. To je jedna vrsta bunta i otpora", istakla je Radovanović.

Ipak, naša sagovornica upozorava da ukoliko takva ponašanja postanu učestala, onda osobe moraju da promisle o uzroku problema koji imaju, da ga razreše sami ili uz nečiju pomoć.

"Morali bi da postoje određeni kriterijumi da bismo mogli da kažemo da je to kleptomanija ili slično. Prosto to je pokušaj slanja neke vrste poruke sebi i drugima, a one najčešće poručuju: 'Eto, ja to mogu', 'Baš me briga', 'Može mi se'. Takve i slične poruke navodno objašnjavaju ljudima ono što su uradili", zaključuje Radovanović.