Otvaranje izložbe Dejmijena Hersta otužni balkanski spektakl

Transparentima "Ne korporativnoj kulturi", "Ne buržoaskoj umetnosti", aktivisti su želeli da ukažu na postojeće stanje na domaćoj kulturnoj ceni. Oni su svoje nezadovoljstvo iskazali simbolično - crnim povezima preko očiju. Nakon pokušaja da pročitaju svoj proglas, obezbeđenje muzeja je izbacilo aktiviste napolje. Ono što je izazvalo reakciju među posetiocima jeste podela publike, odnosno samo jedan deo je mogao uživo da prati otvaranje izložbe, dok su ostali to učinili putem TV ekrana.

"Trebalo bi dodati da je otvaranje izložbe organizovano na gornjem spratu muzeja i na njemu je prisustvovala elita, političari, ambasadori i novinari, dok je za 'običan' narod organizovan samo prenos otvaranja na video projekciji u donjem nivou muzeja. Privatno obezbeđenje nije dozvoljavalo da se ide na gornji sprat. Iz ovih razloga, za koje pretpostavljamo da su organizovani kako bi se izvršila prevencija najavljenih protesta, naš protest se desio u holu muzeja", stoji u saopštenju umetnika i aktivista povodom izbacivanja iz muzeja.

Za umetnika i nekadašnjeg direktora MSUV Živka Grozdanića, kulturna ustanova je poslednje mesto na kojem ljudi treba da se dele, zbog čega bi odgovorni za ovaj incident iz MSUV trebalo da podnesu ostavku.

"Mladi ljudi su želeli da naprave vrstu paralele koliko se novca ulaže u lokalnu produkciju, jer je gotovo nemoguće pričati o kulturi, kada ne postoji umetničko delo. Direktorka muzeja Sanja Kojić Mladenović nije uopšte želela da razmatra predloge mladih, mogla je da, nakon otvaranja izložbe, organizuje okrugli sto na kome bi se o tome raspravljalo. Ali to se nije desilo. Sa druge strane, ovakva razdvajanja publike na podobne i nepodobne ne bi smela da se događaju, jer je Muzej apsolutno polje slobodode. Na kraju se prosto ispostavilo to da nisu policija i obezbeđenje bili tu da bi čuvali izložbu, nego Igora Mirovića. Ovde nije pitanje kvalitet izložbe, sva dela evropske kulture su bogata, ali to je kontekst Evrope. Kod nas je kontekst sasvim drugačiji, a to je siromašna produkcija, nedostatak kulturne politike i izostanak tretmana mladih umetnika", naglašava Grozdanić za 021.rs.

Za izložbu engleskog umetnika je iz budžeta republike i pokrajine izdvojeno 1,1 milion dinara, što nije mnogo, ističu kulturni radnici. Međutim, problem je kada se uoči da ta suma iznosi skoro trećinu godišnjeg budžeta MSUV-a. Međutim, kako je na svom Fejsbuk profilu naveo kustos MSUV Nebojša Milenković, otvaranje izložbe se pretvorilo u otužni balkanski spektakl, a odluka organizatora da dozvoli obezbeđenju da izbaci aktiviste je potpuno anti-herstovska.

"Mislim da bi umetnik dozvolio da aktivisti dođu na izložbu i iskažu svoj stav. Segregacija publike se dogodila i pre izložbe, jer je umetnik Uroš Đurić, dan pred otvaranje, kroz izložbu vodio 'malu, ali odabranu publiku'. Postavlja se pitanje kakva je ostala publika. Ta segregacija i razdvajanje se samo prelilo iz institucije na publiku. Unutar MSUV mi uopšte nemamo diskusije, jer je stručni savet muzeja, kao savetodavno telo koje zajedno sa direktorkom donosi program, u našoj ustanovi suspendovano na više od godinu dana. Zbog toga ovaj događaj može da posluži kao povod za razgovor o tome čiji su naši muzeji, jer je u ovom slučaju reč o potpunoj privatizovanosti ustanove od strane direktorke na šta sam već ukazivao", objašnjava Milenković.

Inače, Hersta često prate kontroverze budući da je jedan od najplaćenijih umetnika sveta. Ljudi širom sveta izdvajaju dosta novca kako bi kupili, prikazali ili videli njegova dela. Međutim, u Novom Sadu ulaz za građane je besplatan, a Milenković dovodi u pitanju i svrhu same izložbe.

"Nije mi jasno šta naša kultura dobija populističkim pokušajima da u muzej dođe što više publike i zašto je to bitno. Te izložbe svuda u svetu koštaju i ako se plaćaju javnim novcem sasvim je logično da muzej nešto zaradi i onda bi bilo jasno zašto se takva izložba organizuje, ovako, to ne znam", dodaje Milenković.

Takođe, jedan od razloga protesta je bila i zatvorenost institucija za mlade umetnike. Pre samo dve nedelje, u okviru međunarodnog projekta, u MSUV je organizovan "New mUSEum", gde su mladi, bez posredovanja nadležnih sami kreirali program. Nakon završetka procesa vrata za mlade su zatvorena, zbog čega je za Grozdanića upitno kako, zbog nedostatka izložbenog prostora, Novi Sad uopšte može da postane Evropska prestonica kulture.

"Muzej savremenih umetnosti ne može sam po sebi da primi toliki broj događaja i tu količinu različitih pogleda na savremenu umetnost. I tu se vraćamo na suštinsko pitanje, a to je da li će Novi Sad uopšte moći da dođe do prosečne količine izložbenog prostora, gde bi mogle da se prikažu sve tendencije i shvatanja umetnosti. Ovaj događaj je veoma dramatičan u smislu da pokazuje jedan veliki simulakrum, privid, koji se pravi oko kandidature Novog Sada. Mi imamo jednu internu kampanju, a sa druge strane, videćemo da savremeni umetnici neće moći da izlažu isto toliko kvalitetan rad, kao što je rad Dejmijena Hersta. Ovaj događaj će se verovatno zaboraviti za nekoliko dana, ali problem u vezi sa kulturnom politikom ostaje", objašnjava Grozdanić.

Prema njegovom mišljenju, rešenje leži u premeštanju MSUV u kinesku četvrt, zbog čega bi se zgrada Muzeja revolucije oslobodila za druge projekte, kao što je Muzej antifašizma.

"Evropska prestonica kulture nije jedna velika žurka, nego je to postizanje standarda. Pogrešno je mišljenje da će Novi Sad do te titule doći uz gomilu festivala. Ukoliko se ne osnuju nove teritorije sa novim načinom vođenja institucija, novih mesta susreta, kreativnih zona, bojim se da je to sve jedan nadrealistički projekat", zaključuje naš sagovornik.