Na dostavljanje sudskih poziva odlaze milioni, a ne vodi se evidencija o njima

Najčešći razlog zbog kojeg sudovi ne vode ovu evidenciju jeste da Ministarstvo pravde to od njih nije ni tražilo.

Kako nam je rečeno u Prekršajnom sudu u Novom Sadu, u proteklih godinu i po dana ova ustanova je izdvojila preko 16,5 miliona dinara na dostavljanje sudskih poziva. Međutim, koliko je sudskih poziva poslato, kao i koliko njih je zaista primljeno, nepoznato je jer se o tome ne vodi evidencija.

Na pozadini sudskog poziva najčešće bude zapisano da "Ne živi na navedenoj adresi", "Nema nikog kod kuće" ili čak da "Ima kera, nema zvono". Kako je nedavno izjavio portparol beogradskog Prekršajnog suda Aleksandar Ilić, na nacionalnom nivou budu urečena samo četvrtina sudskih poziva, što znači da se oko 100 miliona dinara utroši bez ikakvog efekta.

Ipak, izbegavanje sudskih poziva više nije tako jednostavno, zato što dostavljači poziv mogu da uruče osobi koja se nalazi u stanu ili kući osobe kojoj je namenjen. Predsednik prekršajnog suda Kamenko Kozarski kaže za 021.rs da neodazivanje na pozive najviše utiče na okrivljene osobe, jer ukoliko ne opravdaju izostanak ili ne daju pisanu odbranu, njegovo saslušanje nije obavezno, te se konačna odluka može doneti i bez njegovog prisustva.

"Komplikacije koje mogu nastati odnose se samo na okrivljenog, jer ne učestvuje u postupku, a pod pretnjom je da mu se izda naredba za dovođenje, a eventualno se dostavlja i opšta naredba policiji kako bi se raspisala potraga", prokomentarisao je Kozarski.

Međutim, ono što se često dešava jeste odlaganje ročišta, što predstavlja problem ukoliko se u obzir uzme da je krajem prošle godine u Srbiji postojalo oko 3,5 miliona nerešenih predmeta. Prečesta odlaganja, usled neuspešnog dostavljanja poziva mogu dovesti do zastarevanja sudskih postupaka. Prema nezvaničnim podacima, iz ovog razloga godišnje zastari oko 10.000 slučajeva.

Forum sudija Srbije je sproveo anketu u Osnovnom sudu u Novom Sadu i došao je do zaključka da je neophodno poboljšati komunikaciju između sudija i zaposlenih u dostavnoj službi. Više od pola ispitanih je istaklo da su naredbe sudija često neodgovarajuće, kao i da u njima postoje greške. Takođe, potrebno je sudije upoznati sa problemima na terenu.