FOTO: "Dnevnik" - 25.000 brojeva kasnije

Najstariji list u Vojvodini su pokrenuli antifašisti 15. novembra 1942. godine, a izlazio je kao ilegalno glasilo pod nazivom "Slobodna Vojvodina". Prvi urednik novina bio je narodni heroj Svetozar Toza Marković, kojeg su 1943. godine fašisti osudili na smrt. Uhapšen je dok branio bazu i štampariju lista.

U prvim brojevima "Slobodna Vojvodina" pisala je o "Borbi protiv fašističkih okupatora", "Polju borbe i časti", "Borbi nemačkog naroda protiv Fašizma", a pitali su se i "Ko će odlučiti sudbinu naroda Jugoslavije". Istovremeno, borili su se "Za autonomnu Vojvodinu u federativnoj Jugoslaviji".

Na kratak period 1944. godine "Dnevnik" je promenio adresu, pa je izlazio u oslobođenom Zrenjaninu, tadašnjem Petrovgradu. Takođe, ovaj novosadski list je od početaka štampan ćirilicom, a samo u jednom periodu na latinici i to za područje severne Bačke.

Od 1. januara 1953. godine, po odluci čitalaca, list menja naziv u današnji "Dnevnik", a zaglavlje dobija plavu boju. Iako se promenio naziv, uređivačka koncepcija lista je ostala ista.

Prateći duh vremena "Dnevnik" je čitaocima donosio vesti iz raznih delova sveta, 1968. piše o smrti Roberta Kenedija, ali i o studentskim protestima u Jugoslaviji, prenoseći poruku zvaničnika "da su studenti u pravu". Ukoliko bi se pogledale novine iz "godine Ustava", 1974. godine videli bismo da "Dnevnik" piše o još uvek aktuelnim temama poput budžeta Vojvodine, oživljavanju privrede ili minimalnim dohocima.

Ta vremena su bila prilično blagonaklona prema ljudima spram onoga šta ih je čekalo. Devedesete donose neke drugačije teme, piše se o tome da li ima dovoljno ulja i hrane, mobilizaciji, o redovima bez kraja i izbeglicama. Januar 1993. godine "Dnevnik" je započeo cenom od 600 dinara, do kraja meseca ona će porasti na 1.500. Tokom godine cifra će biti iskazana u milionima. O kakvim se vremenima radilo pokazuje i naslov: "Najčešća želja: Mir".

Godinu 1993. obeležio je i štrajk radnika u "Dnevniku" pa list nije izlazio tokom juna. Ostatak 90-ih nije bio mnogo bolji, dok su 2000-te trebalo da donesu promene.

Oktobar 2000. godine "Dnevnik" je počeo sa vešću o osvajanju olimpijske medalje odbojkaša, obraćanjem Miloševića i štrajkovima u Srbiji. Petog oktobra list nije izašao, ni šestog, tek sedmog se pojavilo vanredno izdanje sa novim uredništvom koje je donelo "slavljenje demokratske pobede".

Od januara 2004. godine list izdaje "Dnevnik Vojvodina pres".

Današnji jubilarni 25.000 broj "Dnevnika" u štampu je pustio olimpijski šampion u rvanju Davor Štefanek. On je istakao da ovaj list zauzma značajno mesto na srpskom medijskom nebu, te je poželeo da budu još borbeniji, razigraniji i čitaniji.

Glumica Emina Elor je istakla da treba čitati pamete i dosledne novine, "one na nivou". - One zbog kojih ćemo se osećati kao da živimo u svetu gde se cene ljudske, društvene, kulturološke vrednosti.   Da ostanemo barem trn u oku onom drugom svetu. Onom koji to sve ne ceni i teži ka jeftinom, stupidnom, nevaspitanom"  , poručila je novosadska glumica.

Prema rečima upravnice galerije Matice srpske Tijane Palkovljević Bugarski, za nju "Dnevnik" predstavlja deo porodičnog rituala.

- Danas je 'Dnevnik' početak mog radnog dana. Listanje na jutarnjem sastanku mom timu daje informacije o svemu što se desilo ili će se desiti u našem gradu, pokrajini i državi. On je za nas početak i kraj. 'Dnevnik' je deo nasleđa, baština našeg grada i pokrajine. Deo svakodnevnice i onaj neophodni začin koji upotpunjava dan - kazala je Palkovljević Bugarski.