Smrdibuba u Novom Sadu u uobičajenom broju

Naime, sa hladnijim vremenom smrdibube, "smrdljivi martini" ili stenice traže toplije prostore u kojima bi mogle da prezime, a u gradskim područjima to su kuće i stanovi.

Doktor Mladen Horvatović sa Prirodno-matematičkog fakulteta kaže za 021.rs da su pažnja i panika koje su pridate smrdibubama veće nego što zaslužuju.

"Situacija je slična kao i proteklih godina, potpuno je normalna stvar da ulaze u stanove ili kuće. Mi imamo domaću vrstu smrdibuba, zelene boje, i one imaju jednu generaciju godišnje i sa pojavom hladnijeg vremena traže prostor da prezime. Ono što je promenjeno jeste da su se pre 10-15 godina u Srbiji, kao i u ostatku sveta, pojavile smrdibube iz istočne Afrike, koje veoma liče na domaću vrstu, ali ih razlikuje to što one imaju dve,tri generacije godišnje i brže se razmnožavaju. Zbog toga deluje da ih ima više, a u stvari je koncentracija ista kao i prethodnih godina. Međutim, i one su potpuno bezopasne", objašnjava Horvatović i dodaje da se ova promena dogodila usled blagog otopljavanja.

U medijima se isticalo kako ovi insekti ujedaju i sisaju ljudsku krv, ali prema rečima Horvatovića, kod smrdibuba koje ulaze u domove veoma retka pojava je da ubodu čoveka.

"Može da se dogodi da nekoga ubodu kada žele da se oslobode ili kada osete so iz znoja, ali stvarno to je jako retko i bezopasno. Sa druge strane, potenciralo se na stenicama koje sisaju krv. Mi smo imali takozvane kućne stenice, koje su potpuno druga vrsta od smrdibuba, i one su bile veoma česte u ruralnim oblastima na području Vojvodine. Tokom noći bi postajale aktivne i tražile bi toplokrvne životinje, što je čovek, i sisale krv. Međutim, sredinom prošlog veka počelo je sa akcijom istrebljivanja i one su sada praktično nestale. Već godinama nisam čuo za slučaj da je nekoga ova vrsta ujela", priča naš sagovornik.

Veći problem sa smrdibubama leži u mogućnosti po kojoj su i dobile ime, a to je da ispuste feromon sa neprijatnim mirisom. Smrdibube se u potrazi za toplotom zavlače u stenovite predele, a kada se to prenese u gradsko područje, stene zamenjuju stanovi. Kako uglavnom lete na nekih deset metara visine, ove insekte uglavnom izbegnu stanari na prizemlju i prvim spratovima.

"To nije razlog za uzbunu, nego je reč o potpuno normalnoj pojavi. Ono što ljudima privlači pažnju i zbog čega se stalno priča o najezdi, jeste njihovo zujanje i letenje po stanu. Kada napokon stignu do stana i kada se ugreju, njihov organizam proradi i one postaju aktivnije pa zuje. Kada malo razmislimo videćemo da se to dešava već godinama i da nije ništa neobično", zaključuje Horvatović. 

U Institutu "Tamiš" su ranije objasnili da je suzbijanje ove štetočine veoma teško, jer za sada u našoj zemlji nema registrovanih preparata, a primena insekticida ne daje zadovoljavajuće rezultate, jer ove bube vrlo brzo razvijaju rezistentnost.