Riblji fond na Dunavu uništen, ribokradice pretnja za ribare

Umesto pecaroških štapova, mamaca, sportskog ribolova, Dunavom noću krstare ribokradice koje predstavljaju opasnost ne samo za riblji fond, nego i za ribočuvare.

Ubijanje ribe strujom i plinom postalo je unosan posao, a za samo jednog smuđa od 10 kilograma može se dobiti 50 evra. Ribokradice ih uhvate na desetine.

Prema rečima dugogodišnjeg ribolovca na Dunavu, pecanje strujom nije nikakva novina, ali jeste novost koliko ljudi je počelo da se bavim tom vrstom krivolova.

"Nekada su to radila dva ili tri čoveka, a sada to radi dosta njih. Agregati za struju nisu skupi, može svako da ih priušti i da već posle prvog ili drugog krivolova otplati uloženo. Tehnologija je napredovala i postala smrtonosnija. To je postao unosan biznis, velike pare se okreću, rade sa jakim čamcima, naoružani su i ne boje se okršaja. Postoje jaki igrači kojima ribočuvari ne smeju ni da priđu. Bilo je nekoliko slučajeva da prebiju one koji ukazuju na problem ili koji im raseku mreže. Oni tačno znaju gde ima riba i na ta mesta odlaze, ubijaju svu ribu ali uzimaju samo kvalitet", priča za 021 ovaj ribolovac kojem ne smemo da otkrivamo identitet kako mu život ne bi bio ugrožen.

Kako kaže, ribokradice su veoma brze u svom poslu. Zahvaljujući sonarima brzo otkriju gde se nalazi riba i za pola sata naprave ulov da mogu dosta da zarade. Kako nam je ispričao, svoje čamce skoro nikad ne drže prikačene za pontone, nego uglavnom dolaze džipovima sa prikolicama, te na taj način brzo odlaze sa lica mesta.

Predsednik Ribolovačkog saveza Vojvodine Dušan Jovanović za 021.rs kaže da ribe ima ali ne koliko bi trebalo da je bude. Fond se, kako tvrdi, smanjio barem 10 puta.

"Postoji nekoliko razloga zbog kojih je riblji fond devastiran, među njima su zasipanje mrestilišta, lov van sezone, privredni ribolov i svakako ribokradice. Ribokradice su veoma opasne, veoma dobro se kriju, odlično su opremljeni. Ponekad se dogodi da ribočuvar nagazi malo opasnijeg ribokradicu pa mu eto malo plane vikendica ili slično. Međutim, imamo dobru saradnju i to se relativno brzo otkrije", kaže Jovanović.

Inače, tokom prošle godine vođena su tri postupka zbog nezakonitog ribolova i u dva postupka su osumnjičeni proglašeni krivima. Kazna za nezakoniti ribolov može biti novčana ili od šest meseci do tri godine zatvora. Ulov i sredstva za ribolov se uvek oduzimaju.

Dunav na potezu od Bačke Palanke do Čortanovaca nadzire šest ribočuvara. Šef odeljenja za ribarstvo u preduzeću "Vode Vojvodine" Nenad Kiselički kaže za 021 da bi bilo dobro da postoji još ribočuvara, ali da imaju zabranu zapošljavanja novih kadrova.

"Uz naša dva ribočuvara idu još dvojica momaka iz službe za obezbeđenje, pošto je to zakonski mogući oblik da se pojačamo. Kada je reč o opremi, tu stojimo veoma dobro, svaki ribočuvar ima 'ladu nivu', čamac i prikolicu. Kupili smo pet novih 'niva' i dva čamca, pa im sada pariramo. Borimo se koliko možemo sa ribokradicama, tu ima dosta problema pa sarađujemo sa policijom, pišemo prijave i zaplenjujemo alat", navodi Kiselički.

O dunavskom ribljem fondu se već godinama raspravlja, ribari tvrde da se on mnogo smanjio, ali o tome ne postoje konkretni podaci. U "Vode Vojvodine" trenutno rade monitoring ribljeg fonda koji bi trebalo da da pravu sliku stanja. Rezultati ovog pionirskog poduhvata će verovatno biti objavljeni tek krajem sledeće godine, jer je neophodno obuhvatiti sva godišnja doba u istraživanju.

Naš sagovornik ribolovac dodaje da je problem što ukoliko se krivolov, ali i nepoštavanje propisa, nastavi istim tempom, neće ostati ribe za lov.

Kako kaže, i pored jasnih propisa riblji fond se konstantno eksploatiše.

"Nosi se šakom i kapom. Pecaroši po pravilu ne bi smeli da ulove više od tri kvalitetne ribe, zamislite kakva je situacija kada ne mogu ni te tri da se ulove. Osim ribokradica veliku štetu prave i privredni ribolovci. Oni plate svoje dozvole, ali redovno postave više mreža nego što bi trebalo. Hvataju sve ribe, za vreme mresta kada ne bi smeli, a sve što dodatno plate zbog nepoštovanja pravila povrate veoma brzo. Ribe će nestati i svakim danom je ima sve manje. Tu su i zagađivači, svako malo se izlije crvena boja u Dunav, a mi ne znamo odakle to dolazi niti je iko kažnjen zbog toga", priča ovaj ribolovac.

Jovanović dodaje da je neophodno da se uskoro dođe do svesti i da se očuva okolina. Ipak, kako ističe, za to je potrebno vreme, jer ono što se uništava 30 godina ne može da se oporavi za godinu dana.

"Međutim prvi korak ka sprečavanju devastacije ribljeg fonda, pogotovo u Novom Sadu, nije napravljen, niti za sada vidim dobro volju da se nešto po tom pitanju učini. Bez ozbiljnijeg stava nadležnih nećemo moći da očekujemo neko poboljšanje", zaključuje predsednik Ribolovačkog saveza Vojvodine.